18 March 2008 - PREDIZBORNE RADNJE...
 PREDIZBORNE RADNJE
PREMIJERSKI BLOK
Stiglo proleće u Belanovicu. Sunce sija, nebo vedro, a vetar, razvigorac, lagano njiše tek olistale grane. U svom skromnom dvorištu, u hladovini ispod, ovećeg, drveta, sedi tehnički premijer, Vojislav Koštunica, miluje mačke i, setno, gleda u nebo. Čeka Vaskrs, Đurđevdan i izbore. U ruci mu Ustav. Sve po akcionom planu.
U tom, nešto teško zagomila iza njega. Voja se brecnu i jače priveza učkur na pantalonama. Mačke počeše da pište i da se roguše. Niz avliju udari buka kao da se čitav kačerski kraj ruši, pa se, odjednom, sve umiri. Voja, pažljivo, pogleda ka izvoru buke, a sa vrha dvorišta, dokotrlja se velika, plastična, kaca za kupus. Priđe Voja kaci, spreman da Ustavom dotuče uljeza i oprezno upita:
"Ko to kuca tako pozno u tišini popodnevnog mira?"
Iz kace se začu brektanje.
Voja odstupi jedan korak i povika:
"Je si li to ti Bulatoviću?".
U kaci tišina.
Voja, opet, priđe buretu, Ustavom pomeri poklopac, naglo se odmače i upita:
"Veljo, jesi li to ti?".
Iz kace grunu čičkava glava, pogleda u Voju i zaurla:
"Ja sam bre Vojo, nesrećo jedna! Vadi me odavde!".
Voja odahnu, odloži Ustav sa strane, zakorači ka buretu i poče, na jedvite jade, da izvlači Velju. Iza Velje promoli se Samardžić, a za njim, redom, Mihajlov, Ristivojević, Bubalo, Naumov i Lončar. Sa dna kace iskobelja se i Matija Bećković.
Premijer se, kao i uvek, kiselo nasmeja i upita:
"Otkud vi ovako pozno?".
"Eto, dođosmo da se dogovorimo šta da radimo, mater im izdajničku nagnam na sezonsko povrće!", zaurla Velja, vadeći truli list kupusa iz levog uveta.
"Kome Veljo?!", iznenađeno, upita Koštunica.
"Svima, bre! Eno, ona nesreća, Simana, kaže da posle izbora ti nećeš biti premijer, a isto kaže i onaj tutumrak Nikolić. Čak nas je i Palma pustio niz vodu, nabijem mu akva park tamo gde sunce nikad ne sija, bre!", ljutito, izdeklamova Velja.
"Ah, da, i Palma nas je izdao!", plačnim glasom, zaključi Koštunica i upita:
"A što ste došli u kaci za kupus, crni Veljo?".
"Pa, tako piše u akcionom planu ministarstva za infrastrukturu.", iznenađeno, odgovori Velja.
"Ah, da, tačno... Eto i ja sam ovde došao inkognito, u džaku kukuruza šećerca.", kroz usiljen osmeh, reče Koštunica.
"Pa šta nam je činiti najvoljeniji premijeru?", zavapi Bubalo.
"Kud' ćemo mi posle izbora?", promrmlja Lončar, puštajući suzu.
"Eh, ne bojte se vi ništa! Još će da nas mole, i jedni i drugi, da ja, ponovo, budem premijer.", kroz težak facijalni grč, reče Koštunica.
"I to sve sa Kosovom, a, bogami, i Metohijom!", veselo, uzviknu Samardžić.
"A, je l' i to piše u akcionom planu?", znatiželjno, upita Ristivojević.
"Naravno, sve, crno na belo. Evo, akcioni plan predsednika vlade Srbije, tačka jedan, stav dva: Ko god da pobedi na izborima, pobedili smo mi!", ponosno, izdeklamova Mihajlov.
"Eh, kažem vam ja, nema razloga za brigu.", mirno, saopšti Koštunica.
"Ječam žela, kosovka devojka...", u dvoglasu, zapevaše Naumov i Bećković.
"Vaistinu žela!", odgovoriše ostali.
PREDSEDNIČKI BLOK
Za to vreme, u Beogradu, u memljivom podrumu Đelićeve tetke, predsednik Tadić okupio sve, unutrašnje i spoljne, saradnike i dogovara predizbornu koaliciju.
Tadić zaseo kraj naramka starih novina, a preko puta njega, što na rasklimatanom kredencu, što na trulom kauču, sede, sve sami junaci srpske demokratije, Đelić, Dinkić, Đilas, Čanak, Ljajić i Drašković.
"Kako ćemo, junaci?", državničkim tonom, upita Tadić.
"Da zbijamo redove, ponovo!", grunu Drašković sa kredenca.
"I da podelimo one besplatne akcije.", dodade Dinkić.
"Ta, mante se sad akcija, ljudi božiji, treba nam nešto konkretno izdivaniti.", reče Čanak, čeprkajući po tegli sa kiselom paprikom.
"Šta da radimo ako nas narodnjaci, ponovo, ucene?", zabrinuto, upita Đilas.
"Rekao sam da Koštunica neće biti premijer i tačka!", ljutito, odbrusi Tadić.
"A ako, ipak, bude?", sitnim glasom, prošapta Ljajić.
"Nećemo sad o tome! Jesmo li svi zajedno?", upita Tadić.
"Ma jesmo, ali su i oni...", zabrinuto, odgovori Dinkić.
"Da zovemo Palmu?!", uzviknu Drašković.
"Ma pusti Palmu, on je sa Dačićem! Nego, da zovnemo Čedu?!", nadoveza se Čanak.
"Pu, pu, pu... daleko bilo!", u glas, povikaše ostali.
"Dobro, dobro, ali nekoga ćemo, ipak, morati zvati posle izbora.", pragmatično, zaključi Đilas.
"Velju i Voju?", upita Drašković.
"Bolje i njih nego Čedu!", odbrusi Tadić.
"Znači, sve smo se dogovorili?", upita Dinkić.
"Pa, recimo da jesmo.", mrzovoljno, zaključi Tadić.
"Živela evropska koalicija!", uzviknu Ljajić.
"Vaistinu živela!", odgovoriše ostali.
OPOZICIONI BLOK
Nešto severnije, u Zemunu, na kvantaškoj pijaci, sreli se Nikolić i Dačić.
"Kako ide Ivice?", ljubaznim glasom, upita Toma.
"Eto, nije loše, čekam Palmu da mi donese pečeno prase. Treba nam za potrebe glavnog odbora. A, šta ima kod tebe?", veselo, procvrkuta Dačić.
"Eh, evo i ja kupujem neke, sitne, potrepštine za sednicu Centralne otadžbinske uprave.", odgovori Toma.
"Ako, ako, lepo je to. Nego, šta ćemo za ove izbore?", zainteresovano, upita Dačić.
"Kako šta ćemo?!", zgranu se Toma i nastavi: "Pa vidimo se u skupštini, u maju!".
"A možda i u vladi, moj Nikoliću.", kroz osmeh, zaključi Dačić.
"Pravo zboriš Ivice, pravo zboriš...", odgovori Toma.
|
)