Ovih dana zivom zivot njegovim plucima, zatrovanim nikotinom do zabrinjavajucih granica. Disem i hvatam dah, remetim ritam srca i smejem se sarenilu boja koje oko mene prave smrtonosne tobogane. Pijem njegovim usnama i osecam miris viskija kako para mi nozdrve i uzbudjuje cula. Dopustam ledu da rashladi mi jezik dok zadrzava gutljaj pica u ustima a onda se prepusti zanosu opravdanog ludila. Uzivam u pokretima njegovog tela dok tresti neka muzika nepoznatog, makar meni, autora. Svaka nebuloznost dobija smisao i svaka turbo toksicnost odjednom ima dobar ritam. Savrsenstvo je tu, na dohvat ruke, a ja stidljivo posezem za njim. Primecuje sjaj u mojim ocima i dolazi bas tu negde Iza, gde mu je mesto, grli me i uvodi u svoj svet ocaravajucih tonova.
Prepustam se, kao onda kada sam u polumracnoj sobi dopustila da mi oduzme dah onaj Jedan, ili kao kada sam svoju mladost upakovala u sareni papir i poklonila ga onom Drugom, ili kao kada sam zahvalno poljubila za povratak mladosti onog Treceg. Prepustam se kao jednom davno u zavejanoj hotelskoj sobi onom Cetvrtom. Kao preskupo vino kad se prepusti mekanim usnama i zednom grlu.
Gleda me bistro i gubi me u zenicama cudno ucakljenim od zivota koji udise punim plucima
Prekriva me telom i ja osecam ubrzano lupanje srca...
" Lepo mi je s tobom" ... sapuce, a ja se pitam ... ... ...

... ... koliko imam godina?