Gospodjica ceJa je pozurila da mi cestita rodjendan. Njen primer sledio je i gospodin OkTze, tako da pretpostavicu da me njih dvoje najvise volU.( trep trep)
Evo i sama sebi sam cestitala rodjendan pre vremena.
To je novina; nikada sebi nisam cestitala rodjendan. Da se razumemo, ja obozavam svoj rodjendan. I svake godine mu se sve vise radujem, a sve sam manje euforicna. Nekako mi prija sazrevanje koje ne prestaje. Iz godine u godinu osecam kako sazrevam iznutra. Prosle godine, valjda zato sto je bio jubilarni 35ti, sam osecala blagu euforiju. Sada? Ama bas nista. Samo mi titra neki osmehcic na usnama koji je vise odraz zadovoljstva zbog postignutog za ovih 36 godina. Ako zanemarimo ovo blago gusenje u grudima koje moze biti uvertira za grip, osecam se odlicno.:)
Mislim, za svoje godine. ( Kezz:D)

Znate sta je zanimljivo: do 33ceg rodjendana osecala sam se kao da imam 23. I svaka nanizana godina posle 23ce, nije mogla da me ostari svojim odlaskom u proslost. A onda, kada sam napunila 33, prihvatila sam tu deceniju prepunu svega i svacega. i sada jos uvek stagniram na 33cem rodjendanu. Osecam se podjednako mlado kao pre tri godine. Samo imam par bora vise. I jos nekoliko dragocenih uspomena. Imam i par prijatelja vise. I jednu ljubav. Eto...

A znate, sebi nikada ne pozelimo nista za rodjendan. Ja cu veceras, u Bogojavljanskoj noci, otvoriti prozor i pozeleti sebi srecan rodjendan i ispunjenje samo jedne zelje. Valjda rodjendanci imaju prednost kod svevisnjeg. Uostalom veliki je praznik, Sv. Jovan, trebalo bi da se moj glas cuje do " gore". Nije neka zelja, mnogi bi kazali glupost, ali eto, svake godine to pozelim i nista vise.

Pa Srecan Mi Rodjendan:)

PHFOooOOoooooooooOO!!!!!

Ko je za tortu?:)