Napinjem cula da osetim te kako me prekrivas svojim mirisom, ukusom i dodirima. Govoris mi divne stvari, ali tiho. Ne cujem te, samo osecam blagu toplinu na usnoj skoljci koja reakciju prenosi do vrata i onda niz kicmeni stub, zadnjom stranom butina, iza kolena pa preko pete i tabana sve do malog prsta.  Onda zatvorim oci i osecam povratnu reakciju koja krece preko risa, obmota se oko zgloba pa preko listova do casice kolena iz koje popije malo skupljenog nektara i novom silinom krene kroz butine sve do prepona...a onda stane. Paralizovan mirisom lavande koja zavodljivim mirisom pesmu svira, mami i opija, hipnotise i uvodi u svoje carstvo plezira kakvog ne mozes na zemlji naci. Izdigni se iznad na meni, vanzemaljskim uzivanjem uzivaj u levitaciji koja otkrice ti jedan novi svet.

ljubav.

Oseti miris ljubavi u nozdrvama dok udises isparenja moje koze. Oseti blagodet lavande. Oseti ukus ljubavi u ustima dok gutas lucenja mojih pljuvacnih zlezdi iziritiranih bolnim zadovoljstvom tebe u meni. Tebe u Meni. Teces. Crven kao krv. Izazivas crvenu emociju. Volis me vrhovima prstiju koji neumorno istrazuju, pretrazuju, traze potvrdu svim tvojim nadanjima i snovima.

strast.

Nema dovoljno dalekih granica ludila da zaustave poslednji uzdah koji krades iz mene. Usnule ptice iz mracne krosnje, preplaseno pobegose pod neki drugi prozor sa koga nece dolaziti strasni krik kao svedok jednog davanja i potvrdu jednog pripadanja. Kloni me na svoje grudi i dopusti da se grcim na tebi kao ranjena zmija. Ne pustaj me od sebe. Ne izlazi iz mene. Ostani jos malo tu. Uzivaj sa mnom u bezlicnosti svega oko nas u beznacajnosti svega sto nazivamo zivotom u svakodnevici.