Uđem danas u knjižaru da kupim kumi Hari Potera sedmicu i usput spazim reklamu na vratima - sve knjige 100 dinara! Upitam kulturno, koje su to knjige 100 dinara, oni mi pokažu gomilu na sredini uz propratno ubedjivanje da nema dovoljno loše knjige za te pare. Prevedem ja to mojim shvatanjem i krenem da razgledam knjige.

"Imate li Isidoru Bjelicu?"

"Imamo nesto..sta vas interesuje?"

"Virtuelna kurva."

"Kako?"

"Virtuelna kurva" - rekoh glasnije.

"E nemamo tu, ali evo, ako ja mogu da vam preporučim ovo " - reče i već sledećeg trenutka mi nametnu Anabelu Basalo ispred nosa. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv nje i njenog ostvarenja kao pisca u ovoj državi. Sve nadje svoju publiku, čak i ja. Ali jednostavno ne mogu da dam novac za nešto što smatram ne šundom, nego pokušajem šunda! Druga stvar je ta što mi je samo ime, koje je predpostavljam pseudonim za Stojadinku Krstić, do zla Boga antipatično. Treća stvar koja me jako iritira je preterano i uporno potenciranje erotizma, seksipila i ženstvenosti koja se ne ogleda u samolepljivim čarapama koje se naziru ispod suknje ne dovoljno dugačke da mi bila erotična i ne dovoljno kratke da bi bila jebozovna. Skoro je bila u nekoj emisiji, mislim da je u pitanju Ćao Darvine, i toliko je pućila usne, prekrštala noge i izvijala ramena, da mi je došlo da okrenem Madzgalja na mobilni i zamolim ga da joj udeli neki kompliment i obliže usne dok ga izgovara. Da joj ne propadne trud.

" Znate šta" - rekoh - "Ja sam od nje pročitala letos na jezeru, u nekom časopisu, takozvanu Ljubavnu priču i jednostavno mi ne leži njen stil. Osim toga, stvorila sam vrlo bezobrazno ubedjenje da pišem bolje od nje."

"Vi ste pisac?"

"Ne, ja sam blogerka."

"Aha"...

*

Hari Poter sedmica, lepo ukoričena, prepoznatljiv stil, 1500 dindzi. Lep poklon za poklonike Harija. Kaže kuma, hoće posvetu. Dobro. Kad sednemo kasnije, napisaću.

Topla čokolada napokon ispred mene, kulturno zamolim za olovku i sednem da razmišljam šta da joj napišem. Jako se dugo znamo. Vrlo smo bliske. Ona me je krstila, pred Bogom mi je majka. Šta napisati nekom ko ti dušu poznaje? Dok sam razmišljala, umažem stranicu čokoladom. Nasmešim se i napišem:

" Ovo je topla čokolada kojom umazah ovu stranicu dok sam smišljala posvetu i čekala te da dodješ. Kasniš naravno, ali navikla sam. Neke ljude jednostavno vredi čekati celog života. Srećna ti Nova Godina - Love, A. "

"Nego A., gde reče da pišeš?"