Možeš li rečima da me uzmeš ovakvu, kakva ti se dajem? Možeš li rečima da me zavedeš ovako golu; ili se gole, ogoljene, žene ne zavode, već samo uzimaju kao hrana sa stola, kao poklon? Možeš li da me iznudiš rečima? Možeš li da me zadovoljiš rečima? Možeš li?

Nisam ni mislila da možeš...

Ne postoji toliko reči u tvome srcu.

Zato evo, uživaj u pogledu na moje telo, na moju ogoljenost, uživaj u nijansama mojih očiju, uživaj u mom glasu koji odzvanjaće ti još dosta dugo, uživaj u rečima koje sam ti poklonila - ne moraš da mi vraćaš. Uživaj u uspomeni koju imaš, ako budeš znao da je sačuvaš, možda će ti pomagati da lakše podneseš moju surovost koja u obliku istine, uvek ispliva na površinu kada osetim da neko Bi, da se poigra mojom lepotom reči....misli...duha...duše...tela.

Uživaj i u mom blogu, uživaj čitajući moje misli, moja osećanja, moje želje, moje fantazije, moje iluzije, moje priče i moje pesme, koje biće napisane za nekog drugog...trećeg....četvrtog...ali nikad više za tebe.

Jedino što ti u životu želim, jeste da uživaš.

Uživaj i u činjenici da nikada nećeš moći ruke da sklopoš oko figure koju si toliko želeo, ali nisi mogao da je imaš. Predaleko je...Ali zato, ljubi sliku, ljubi reči, ljubi vazduh oko sebe, jer zar nisi kazao da sam ja vazduh koji dišeš?

Uživaj u svom virtuelnom hedonizmu...