Pod tvojim rukama postajem sve ono o cemu mlade igracice sanjaju - nepogresiva i poznata. Tvojim rukama poznata. Izvijam se bez uslovnog dodira. Na daljinu mozes da me pokreces, savijas, obaras i uzdizes. Kao marioneta, vezana nevidljivim koncima za tvoje prste, pomeram se, izvijam vrat, naginjem glavu, nudim, uzimam, poklanjam - dusu dajem. Ti i dalje ne mrdas. Pratis bolnu rutu na mojim ledjima, pritiskas blago, lecis toplotom dlana, a onda me povredis nezno, napipas centralnu tacku bola i prineses lagano usne..ljubis, ljubis, ljubis i bol polako nestaje. Iscezla je.

A kompenzacija?

Ah, da. Komepnzacija je nepodnosljiva strast i uzegla potreba da ostvarim sve, sada i ovde, odmah i onako kako ja zelim, onako kako masta diktira. Sve. Nista manje od "svega" je neprihvatljiva ponuda, krajnje bezobrazna i nekulturno arogantna. Obecala sam ti da ti se necu vrpoljiti u krilu dok pokusavas da uradis nesto od zaostalog posla. Sedim, cutim i uzivam u tvojim nesvesnim dodirima koji gube me polako ali sigurno, i vrtoglavo me vuku ka dnu svesti. Naslanjam se ledjima na tebe i namestam zilu tik ispod tvojih ustiju. Bije kao luda sireci Armani Code oko sebe, ulazeci ti u nozdrve kao izvezbana kobra koja prati zavodljivi zvuk nota. Ne vidim te, ali osecam, smesis se mojoj reakciji na tvoje ruke koje sada vec, pritiskaju stomak i nezno klize nanize...

Bezobrazan si, znas...

Lepo sam ti kazala da volim da se igram. Hajde da se igramo. Imas puno posla? Kakav si " under pressure"? Da probamo?

Klizim niz tebe i docekujem se na kolenima. Zazmuri...kucaj na slepo...i osecaj...