Doci ce dan kada postacu svoja u svakom smislu te reci. Ispunjavacu sebi sve zelje i razmazicu se kao sto dolikuje "razmazivanju" jedne jedinice. Imacu samo sebe i samo sebe cu voleti. Mazicu se neznim rukama i uzivati u sopstvenom dodiru. Pojicu se vodom sa bistrog izvora i kupati u zracima sunca. Najsocnije breskve darovacu sama sebi i utapati jagode u sampanjac koji cu nezno izvlaciti iz njih i pustati cula da uzivaju u svakoj kapi i hrapavosti spoljasnjeg dela jagoda dok jezik  ce posezati za mekanom unutrasnjoscu. Pravicu sebi divnu atmosferu mirisljavim svecama i sebicno uzivati u njihovom mirisu - sama. Kotrljacu se po velikom krevetu raspamecena od srece jer carshafi samo moje telo ljubomorno uvijaju. Postavicu veliko ogledalo na plafon i uzivati u svojoj rasutoj kosi po jastuku. Dozvolicu rosi da mi ljubi usne i ogledati se u njoj uzivajuci u svom liku. Plavetnilo mojih ociju otvarace svoje dubine samo za moj pogled. Setacu uzdignue glave sama i svoja i uzivati u zavodjenju vetrova koji znaju da sam neuhvatljiva. Pisacu najlepse pesme sama sebi i crtati najlepsa polja u kojima Ja lezim i zubima maltretiram travku. Ubracu najlepse tresnje i  hraniti se njihovim mesnatim socnim delovima. Najbolja vina cu kupovati sebi i zadovoljno osecati njihovu oporst kako mi klizi niz grlo i greje zeludac. Oblacicu se samo najfinijim tkaninama koje ce mi neznoscu jeziti kozu. Sanjacu sebe kako trcim poljem lavande i udisati taj divni miris ljubavi - ljubavi prema sebi. Topicu se u sopstvenom osmehu  dozvoliti mislima da me golicaju najdivnijim mastanjima o sebi. Coktacu jezikom oblozenim medom i gubiti se u njegovoj slatkoci. Najzrelija zrna Merlota cu gnjeciti nepcem i gutati s radoscu lekoviti sok. Budicu se u sopstvenom odrazu i voleti svaku poru sa ljubavlju stare majke. Saputacu sebi najneznije reci ljubavi koje nijednom piscu iz pera ne istekose. Bicu glavna glumica u filmovim fantasticne iluzije stvorene samo i iskljucivo za sopstveno hranjenje sujete. Razmazicu sujetu jer ce biti samo moja. Vodicu se na daleka putovanja udaljenih duga i ciktati od srece brckajuci se u jezerima kisa. Stajacu dugo pod vodopadima sopstvenih suza radosnica i voleti sto sam svoja i sama. Udisacu duboko sopstvenu proslost i zadrzhavati dah do potpunog unistenja iste. Imacu zelju samo za sutra, uzivati samo u danas. Juce cu brisati iz sopstvene memorije, jer tamo ne bejah svoja. Jer tamo ne bejah sama. Iskrenoscu cu napajati zedna usta i znojem izbaciti sve lazi. Pronacicu svo svoje duhovno bogatstvo u nekoj skrivenoj pecini na ostrvu Izgubljenih Dusa i od njega izgraditi svoj dom. Smesticu ga u sred pustinje sopstvenog srca i od duse napraviti oazu mira....u kojoj cu sama ziveti svoj zhivot...u kojoj cu sama sahraniti sopstvenu tugu.

Da, znam docice dan kada cu napokon postati sasvim svoja..i nicija vise.