Upravo sam odgledala docek Ane, Jelene i Noleta ispred skupstine grada Beograda. Verujem da ce im taj osecaj dok mase uzvikuju njihova imena, dok gledaju masu koja mase zastavama Srbije njima u cast, dok im gromoglasno salju poruku da ih vole i osecaju ogromnu grudvu ponosa u grudima zbog njihovog uspeha, zbog njihovog reprezentovanja Srbije i srba onakvim kakvi zaista jesmo, zbog svake kapi znoja koju su posvetili upravo svim ljudima koji su ih podrzavali, kako je Nole napomenuo, mnogo duze ostati u secanju nego titule, statusi i novac koji su osvojili. Veliko iskustvo, veliki uspeh, ogroman uspeh su postigli ovo troje " klinaca" i predstavili Srbiju u jednom divnom svetlu, dostojanstvenom svetlu, " pitomom" svetlu - i ja licno im se od srca zahvaljujem na tome.

Verujem da ce masa dece zakukati za reketima ovih dana, da ce traziti da ih roditelji upisu na tenis, bas zbog ovo troje koje vidite na slikama, koji su postigli fantastican uspeh i ucinili da se ime Srbije pominje sa postovanjem i strahopostovanjem. To je nasa buducnost - to je onaj pravi put ka evropi i jedini put koji treba deca da slede da bi bili casni ljudi. Nadam se da ce roditelji postovati zelju svih klinaca koji osete potrebu da krenu sa prvim koracima na sljaci, da ce ispostovati decije snove, makar i kratkotrajne i obezbediti im kontakt sa crvenom zemljom koja tako brzo udje pod kozu. I Ana i Jelena i Nole su tako krenuli da igraju tenis odusevljeni Monikom Seles i kao sto su malopre kazali, molili su roditelje da ih vode da nauce da igraju tenis. Ljubav koju mala zuta loptica prenese na dete, je neverovatna. Osecaj pobede je fantastican. Osecaj poraza neponovljivo iskustvo. Osecaj ponosa kada se zavijori nasa zastava je nezamisliv.

BRAVO ANA, BRAVO JELENA, BRAVO NOLE !