Ne mogu da shvatim, ali stvarno ne mogu da shvatim ljude koji su namcorasti po principu "idem van kuce, valjda ce neko da mi stane na zulj". Gledam pre neki dan u tempu, znate ono dok cekate red pa skoro nesvesno posmatrate ljude naokolo, ulazi gospodja jedna nasminkana po svim standardima Burbon str. i gura ona ogromna kolica ispred sebe. Ledja prava ko strela, brada visokopodignuta, pundja upakovana sa ko zna koliko snala. Na putu joj se nasao stand sa snalicama i dzidza bidzama za decicu oko kojeg su se rastrcale tri male devojcice i ne zna se koja vise cima majku with a line koja verujem da ostavlja dozivotnu neizlecivu traumu sto zbog intonacije, sto zbog ucestale repeticije, a zvuci " Mama, mama, vidi ovo, vivi ovo". Gospodja je bez pardona gurnula svojim kolicima, kolica te zene da joj stavi do znanja da joj treba prolaz. Kolica umalo ne udarise jednu od devojcica, na sta se majka zaprepasteno okrenu ka gospodji koja je samo dramaticno podigla ruke i uzviknula " Pa mislim, niste jedini u radnji" (akcenat je na radnji). Od svih mogucih solucija pocev od "Izvinite molim vas da li bi bili ljubazni...." pa sve do izvestacenog osmeha i namestenog blagoteleceg pogleda sa izgovaranjem " Samo malo molim vas....", gospodja Madam je izabrala da se zaleti kolicima direkt u kolica jadne sludjene majke koja verujem, nije znala sta je zadesilo.

Elem, to se sve izdesavalo u par sekundi, ja primetih eto, i vise je nego ocigledno da je gospodja Madam izasla iz kuce da bi pronasla neki ventil kroz koji bi ispustila sav bes ili nezadovoljstvo ili jednostavno monotoniju. E to ne shvatam. Generalno nekulturu, onu tako banalnu da je mnogi i ne uoce, ne shvatam. Pazite, ja psujem i to nije kulturno naravno, ali imam downloadovan taj basic bon-ton koji predstavlja kulturolosku osnovu homo sapiensa; ili bi makar trebalo tako da bude.

Pre desetak dana ispracali smo mog brata od ujaka u USA na " prinudni rad". Ona fora, spasioc na bazenu i tako to. Skupila se cela familija k`o u vojsku da ide ( voli ujna cirkuse da pravi), ajd gde mali Mujo tu i ja, ponela sam mu recnik koji znam da ce mu trebati i pita me on " Sele, de kazi mi nesto sto bih morao da znam i sto ce mi posluziti dok sam tamo". Rekoh da sam mu napisala na pocetnoj strani, umesto posvete, recnika sve reci koje ce mu neizostavno biti potrebne tamo.

1. Thank you ( sa osmehom)

2. You are wellcome( sa osmehom)

3. Please( sa osmehom)

4.Would you be so kind to.... ( sa osmehom,naravno)

5. I am sorry

6. Franch Fries

Toliko. Nista manje - nista vise. Amerikanci jesu najizvestacenija nacija na planeti i najdvolicnija nacija, ali bazicna kultura im je jednostavno najmerodavnija u vezi sklapanja kockica o nekom coveku. Osmeh, pa makar i izvestaceni, cete naci na licima ljudi uvek i svuda. Nije to toliko tesko, pogotovo kad se uvezba. Vama taj jedan osmeh nista ne znaci, a nekome moze ulepsati dan. Nekome i zivot...