Nepoznata osobo izroni iz mraka i zalutaj u moj zivot, otrgni me od Melanholije, reci joj da se skloni, da me pusti, da me ne dira. Reci i Monotoniji da produzi dalje, da nadje nekog drugog za dril, da me ne napada i unistava. Posle svrati do Samoce i povredi je, zapreti joj, budi grub, da jednom za svagda shvati da se sa mnom ne treba tako grubo poigravati. Budi moj heroj nepoznata osobo, budi moj spasitelj iz Nistavila. Reci mu da nestane, da me ne maltretira, da se ne smeje tako cinicno i krajnje zadovoljno jer me je uhvatio u kandze i popusta samo povremeno tek koliko da oseti kako se koprcam kao riba na suvom. Obidji molim te i Tugu i reci joj da je bezobrazna i samoziva, reci joj da nije lepo zeleti vladavinu nad necijim srcem, stalno i svuda, reci joj da mi ne blokira ulaz ljubavi i nezhosti, da me ne menja, da me ne podseca da sam obichan smrtnik. Molim te, nepoznata osobo, unisti i Nadu. Kazu, da ona svoju moc pokazuje lazima, a mene je zasula istim tako puno, da ne mogu vazduha da se nadisem vise, pritiska me, gusi,  ne nestaje. Uporna je i nemilosrdna, a jaka ko sam djavo. Zastiti me iako me ne znas, pomozi mi, dodji, zagrli me, pomazi, utesi. Stani mi na dusu, nagazi je, prodrmaj je, poljubi je. Udji mi u oko, procisti ga, izbaci mi suze koje su se nagomilale a Ponos im ne da da se proliju. Objasni Ponosu da ce mi se sustina udaviti u tim suzama ako ih ne prolijem. Obgrli mi srce pogledom, sapuci mu nesto lepo, podseti ga koliko snage u sebi ima, dokazi mu da je vece od Besmisla i sire od Iluzija. Dovedi mi Mastu, ona me uvek razveseli. Poigraj se malo s njom, one male, obicne, krajnje bezopasne igrice, nasmej je, opusti, ohrabri, daj joj podrsku da ne uzmice pod bremenom Stvarnosti. I na kraju te molim, nepoznata osoba, dodirni mi usne, ocrtaj ih prstima, zelim da im osetim oblik, nauci ih da se spontano razvuku u osmeh, pricaj im da su lepe, da su mekane i slatke, podigni nezno uglove na gore, neka mi se bore pojave pored usana, neka se brazde naprave koje srecu ocrtavaju. Spusti mi dah na rame, oteraj breme Uspomena, reci Uspomeni da joj je istekao rok i da ne moze da bude hranljiva vishe. Neka dah tvoj, zameni sve ono sto me je dizalo u oblak Fantazija. Baci Obmanu sa najvishe litice, neka se razbije, neka nestane zauvek, da mi pogled ne zamagljuje vise, da mi razum ne muti, da mi suze ne stopira.....Budi moj heroj, nepoznata osobo, i nikad mi ime ne reci...  prihvati me kakva ti se ponudim, ne kopaj dublje, ne trazi vise, dopusti mi da budem neko ko ce zavoleti sebe u tvojoj reflekciji strasti, dopusti mi da se izvijem pod tobom u kriku zadovoljstva, prigrli me kao da me poznajes, ljubi me kao da  sam ti poslednja, voli me kao sto nikad nisi, kako nijednu nisi, kao da nikada vise voleti neces nikoga posle mene. Oblikuj me tim divnim rukama, tako savrsenim za moje telo, tako neznim i nestvarno lepim. Pruzi mi dlan da ti usijane usne spustim, ne plasi se onoga sto ces cuti, ne bezi, ne odstupaj, predaj se. Nece dugo potajati, vec je ponoc, do zore cu ti vec biti samo trag na kozi, miris u plucima, nedosanjani san. Osecaj me ... Prepusti se emociji koju ti poklanjam, kojom te darujem, u koju te umotavam. Osecaj bez pogleda, svaku poru cu ti ispuniti otiskom prsta, svaku boru i sedu vlas cu pomaziti dahom, prihvaticu te kao nepostojece Savrsenstvo koje je izronilo iz mraka kao jedini izlaz iz besmisla. Povedi me bez reci kroz lavirint Pozude i obelezi mojim prsljenovima svaki zid, da se ne izgubimo, da se ne zaljubimo...Gledaj me kao cudo, ali ne u cudu, vec s mirom muskarca koji je blagosiljan ljubavlju, pogledaj me kao voljenu zenu...kao zenu. I uzivaj u meni kao u starom vinu, ispij me do poslednje kapi zanosa, osecaj me...voli me...i nikad me ne pitaj za ime. Pusti me da budem ono sto jesam, samo jednu noc, da odmorim od teskih maski i prepustim se nepoznatom, a tako bliskom...tebi.