Rodjena sam u 7:50 - valjda sam zato ranoranilac celog zivota bila. I ostala. Mama ima tu tradiciju da me zove tacno u vreme kad me je radjala. I tog jutra, na moj 19ti rodjendan, nisam ocekivala nishta drugo. Probudila sam se malo ranije i lenjavila se po krevetu. Secam se svakog pokreta istezanja i protezanja koji sam napravila i ogromne ispunjenosti i srece. Volim svoj rodjendan. Volim i tudje rodjendane. Telefon je zazvonio tacno u 7 i 50 - ali nije bila mama. Mama je zvala desetak minuta kasnije sva besna jer mi je telefon bio zauzet dok se ona "poradjala" sa mnom. Osmeh - Dusan je zeznuo mamin "porodjaj". Samo nije mi cestitao rodjendan. Pravio se da je zaboravio i bas u 7:50 se setio da me pozove i vidi da li sam budna, pa ako sam raspolozena da svratim do njega i pokupim ga da idemo na kafu. Eeee ko ga ne zna - garant ce da me docekati u krevetu da mi cestita rodjendan kako valja. Nema veze, prihvatila sam igru i dogovor je pao - svraticu do njega oko 10 i idemo posle na kafu. Vrata ce biti otkljucana za slucaj da je u kupatilu - mene nas`o!

Pevusila sam sama sebi Danas mi je divan dan (i dan danas to radim) na putu do tusa i srecno bacila pogled kroz prozor zadovoljna zbog ogromne kolicine snega koji je napadao u toku noci. Divan dar zime bas na moj rodjendan. Dusan je mrzeo sneg. Jos sam srecnija bila jer cu samo jednom bezazlenom grudvom i djavoljim osmehom, uspeti da ga razbesnim ( a to je inace skoro nemoguce bilo). Vec sam videla citavu scenu ispred njegove zgrade - milina. Mozda se cak i castim gadjanjem njegove divne glave sa 19 grudvi. Pa shta? Jednom se puni 19 godina - moze mi se. Posle vrelog tusa i 15 minuta oblacenja, skuvah sebi domacu nanu i sedoh da se psihicki pripremim na njegov bes i lekciju o ponasanju koje bi islo u skladu sa mojim godinama. Dobro sam ga vec poznavala - skoro da nisam mogla da omanem u predvidjanju reakcije na svaku moju glupost.

Tacno na vreme uleteh u njegov stan sa ogromnim osmehom na licu i ... ukopah se u mestu. I sada se tresem pri samom secanju na trenutak kada sam usla u stan. Celim hodnikom koji je vodio do dnevne sobe bile su naredjane staklene vaze sa buketima razlicitog cveca - bez ruza. Kao mesecar krenuh prema dnevnoj sobi i doziveh drugi shok. Na svakom zidu dnevne sobe nalazila sam se ja. Na jednom zidu sam se smejala sa zabacenom glavom unazad, na drugom sam lezala izvijajuci telo sa kosom rasutom oko mene, a na trecem sam stajala i gledala negde u daljinu dok su u pozadini dominirala divna bela krila..... Na podu i stocicima dnevne sobe bilo je jos vaza sa razlicitim buketima. A Dusan....Dusan je sedeo u svojoj fotelji zadovoljno posmatrao moju reakciju. Registrovala sam da je ustao i krenuo prema meni, ali nisam mogla da nateram telo da se pomeri. Neka cudna toplina mi se slivala niz promrzle obraze, a niz grlo mi je tekla neka slana tecnost koja me je gusila polako i naterala me da otvorim usta ne bih li se izborila za malo vazduha. Prisao mi je, obrisao obraze i zvanicno rekao Srecan rodjendan andjele. Pogledala sam ga kroz suze koje iz nekog razloga, nisu prestajale da naviru i samo ga zagrlila. A onda sam pochela da jecam...

Samo je dozvolio da skliznemo na pod i pustio me da mu upropastim bez dzemper koji je imao na sebi. Plakala sam ne znajuci ni sama zasto i povremeno samo okretala glavu od jednog zida do drugog, zadrzavajuci pogled na svom liku andjela koji je zamishljeno gledao negde u daljinu. Nisam mogla od soli koja mi je nagrizala grlo, da progovorim, a on me je samo sa smeskom gledao i rekao da je morao sada to da uradi a ne veceras, jer na dnevnom svetlu mnogo bolje izgledam. Ne znam koliko dugo smo tako sedeli na podu dok su iz mene lile emocije za koje nisam ni znala da postoje. Po drugi put je uspeo da zaustavi vreme i ucini svet tako malim. Secam se da sam posle toga krenula da puzim od vaze do vaze naplakivajuci svaki buket. Onda sam u transu ustajala da rukom dotaknem svoje aktove njegovom rukom oslikane na zidu, kao da sam zelala da se uverim da ne sanjam. Mora da se silno zabavljao mojim spontanim emotivnim krahom izazvanim njegovim poklonom. Naravno zaboravila sam i zashto sam dosla tu i da treba da idemo na kafu i da je sneg do kolena napolju i da treba da ga grudvam da poludi - sve je jednostavno iscezlo u trenutku ulaska u njegov stan koji je pretvorio u malo svetiliste meni - obicnoj meni.....neobicno njegovoj. Prisla sam mu i ponovo ga zagrlila, sada vec malo sabranija i tiho kazala hvala. Potrazio je moje slane usne ljubio ih nezhno - nestvarno nezno. Igrao se s mojim usnama i jezikom i mogu da se zakunem da se smeskao dok je to radio. Uzhivao je u slatkoci koju su lucile pljuvacne zlezde i slanoci koja se zadrzala na usnama i licu. Ljubio mi je oci, obrve, bradu, privlacio me sebi i prenosio u neku sasvim nepoznatu dimenziju ludackog uzivanja. Sasvim polako me je polozio na pod i skidao usporeno bacajuci delove prepreka do moje koze, svuda naokolo. Ljubio me je, chini se, satima, opijao tisinom i precutnom ljubavlju dok su pluca udisala miris cveca. Posle ko zna koliko vremena i dva orgazma pocela sam da ga molim i preklinjem da se skine i prekrije me, ispuni me, voli me. A on se i dalje smeskao, neumorno ljubio i mazio i tiho prosaputao da moram da naucim da budem strpljiva....