Nekada sam mislila da je najvaznije pronaci svoj mir i da samo kada pronadjemo mir, mozemo da uzivamo u tisini. To je apsolutna neistina.

Meni tisina smeta, mislim ona, apsolutna tisina koju mnogi opisuju " da mogu da je cuju" - e pa mogu i ja i smeta mi.Blokira mi misli. Desi se ponekad da me spopadne ta tisina, da sve oko mene zamre, da se ceo svet i okolina ucuti, da ptice utihnu, cak i muve se zavuku u neke rupe - i onda mi smeta tisina. Previse je bucna da bih uzivala u njoj, previse me izoluje od osecaja toka zivota i nekako mi je zloslutna. Provocira mi nemire. Asocira me na sva moja bezanja nekad "davno", kada sam bila okruzena bukom stalno, vikom cesto i urlanjima povremeno. Asocira me na vestacko  stvaranje mira izolivanjem svih zvukova koji su mi smetali da iskristalisem misli u trenucima kada  sam morala da odrzim sebe u zivotu i pri zdravoj pameti. Asocira me na usiljeno bezanje u muk u kome bih trazila odgovore i izlaze iz bezizlaznih situacija. I ne volim tisinu. Nije vazno sta ce je remetiti, samo da ne zavlada.

Juce tako sedim u sred one moje sume i na trenutak je sve utihnulo do opasnih granica panike. Sunce me opilo i utonuh u misli ne primecujuci kako se tisina polako sunja oko mene. Lukava je ona. I pokvarena do srzi. Valjda voli da oseti paniku koju mi izazove u trenutku. A onda su zalajali psi koji zive pored potoka, uznemirili su ptice skrivene u krosnjama, zazvonila su zvona u manastiru..i ja sam se nasmesila uzivajuci u porazu tisine. Ustala sam da skuvm kafu uz bucno udaranje lonceta o ringlu i otvaranja tegle secera, lagano odsetala do cdp i opicila muziku, pa mi prosto doslo da zaigram od srece. Savrseni mir u meni se desi, samo kada osecam zivot oko sebe. Buka mi je uslovna za postizanje mira.

Virtuelno - samo tastatura remeti tisinu dok se ti ne pojavis...a onda odjednom ozivi sve. I ja sam savrseno mirna dok mi buka u obliku tebe, zauzima psihicki prostor. Svaku rec koju napises ja mogu da cujem, svaki pokret koji napravis, ja mogu da vidim, svaki smesak, ja mogu da osetim. I ne plasim se buke...jer znam da to sto svira, to su ruke...tvoje ruke. 

Mantra za danas: Vazno je da se nesto desava.....:)