Nekada me je kisa bacala u bedak jer mi je ogranicavala kretanje. Vazda sam mrzela setnje po kisi i sljapkanje po barama i nikada je nisam dozivljavala romanticno cak ni u krevetu. S godinama, kisa je pocela tako da prija. Danasnja kisa posebno prija jer je jako dugo nije bilo. Sve izgleda bolje sa ovim zvukom pljuska koji dopire kroz otvoren mi prozor; sedenje uz komp izgleda jako primamljivo s opravdanjem da ne moram da idem nigde jer je vreme uzasno, uzimanje dobre knjige i uvaljivanje u fotelju takodje deluje sasvim prihvatljivo, cak i opustanje u punoj kadi vrele vode sa par kapi lavandinog ulja deluje nekako uklapajuce uz kisu koja ne staje. Lenjost kao prva asocijacija, opusta svaki zategnuti vratni misic. Samo jos kad bih mogla da iskljucim sve telefone da me niko ne kontaktira i prica mi kako napolju pada kisa kao da ja to ne vidim i ne cujem. A vec je mama zvala da mi dramaticno saopsti kako je uzasno vreme i kako joj je pritisak na nuli ( verovatno za slucaj da mi padne napamet da odvedem decu). Po nekoj mojoj slobodnoj proceni za nekih sat vremena ce i sestra da me cimne da se pozali na vremenske uslove i pritisak - nasledile smo obe nizak pritisak od mame. A onda ja moram da im pojasnjavam dobre strane ovakvog vremena ili im jednostavno kazem da me ne smaraju cime bih ucinila jedno dobro delo - digla bi im pritisak u par sekundi.

A stvarno nikad nisam kapirala onaj romanticni trip "setnje po kisi". Sta tu ima romanticno kad se uprskas od blatnjavih ulica i useres frizuru pa izgledas kao poklsli mis, a zavozis da si sexy? Doduse verujem da je muskarcima jako romanticna "mokra majca", recimo. A i smrznes se kad se navlazis da me izvinete. Ja sam inace smrzla godina i volim sunce iako sam zimsko dete. A da ne pominjem patosnice koje se useru od mokrih patika/cipela i jos ne mozes da otvoris prozor da uzivas u svezem vazduhu. Ma kisa je samo da sedis kod kuce, srkuces kafu uz blog, dobru knjigu ili neku seriju tipa "Slucajni partneri". Ne kapiram zasto kisa izaziva depresiju kod nekih ljudi pa bi smo drame da gledaju i patetisu. Valjda ljudi koji su skloni depresiji smo traze razlog u svemu da upadnu u istu, pa u kisi pronadju savrseni razlog. Mene vise sneg ubedaci - e sneg bas ume da me ubedaci. A tek ona sljapkavica posle snega, strasnoooo...

Eto, doslo mi da izlupam sve ovo jer bas mi prija ova kafica i kisica i zvuk tastature u kombinaciji. Da sam par godina mladja verovatno bih umesto svih ovih razmisljanja uz jutarnju kafu, koja po defoltu nikada nisu bas "bistra", napisala najlepsi ljubavni post, ali kao sto rekoh - s godinama se sve menja, pa cak i ta potreba da nasilno kisom provociramo ljubavnicku inspiraciju. Mada bih mogla onako sportsku patetiku da udarim, cisto razonode radi.:)

Dobro vam kisno jutro bilo dobri ljudi...