Kako je lako obmanuti se snom u kome cesto obitavas kao rezultat moje potisnute zelje za tvojim prisustvom. Tanka je linija izmedju sna i jave, podjednako tanka kao izmedju ljubavi i mrznje. Dodjes mi u san i poremetis stvarnost iz korena. Saseces osecaj moci koji sam dugo gradila u sebi, pocupas sav korov pazljivo sejanu u cilju da postane neistrebljiv, neunistiv i toliko rasiren, da nikada nijedan cvet vise izrasti ne moze. Kao kakav Inat, ukotvis mi se u podsvest koja nadjaca svest u rem fazi i onda me vodis u neki svet koji se nikada nece pojaviti iz sledece krivine puta kojim srljam do Kraja. Sasvim nezno mi stezes ruku i zaslepis me svojim vodjstvom u moje najdublje strahove koji ostavljaju tako divan osecaj pripadanja dok se oci ne otvore. Isi****s neznoscu koju ne posedujes naspram mene, obasipas me ljubavlju koju nemas da das i zamutis sve bistre potoke moga postojanja, samo jednim malim, providnim kamenom pozude. Pretvoris me u robinju koja ti je robija, utegnes mi ramena nevidljivim strunama upletenim u tvoje sake koje su mi najveca potreba. I ne prestajes da se smeskas ubedjujuci me da je taj smesak reflekcija radosti zbog mene tvoje, uzimas svaku kap slabosti iscedjenu iz mojih pora i uporno mi zavlacis najlepse fantazije u dusu, fantazije koje ce zauvek ostati upisane pod Nikada ostvarene.
Stvoris ceo jedan zivot u dvoje, razvijes tako divne folije sa savrsenim printom filma Ona i ja, ciju premijeru necu doziveti ni da cujem u najavi. A onda me ostavis sa izgovorom da ces se vratiti, i ja cekam, ceo jedan zivot znam da cekam, jer slabost sam ti podjednako velika kao i ti meni. Zarobljena u secanju onih mrva koje sam ti iz dzepa strasti ukrala, naucih s mukom da idem dalje i ubijam svaki pokusaj samosazaljenja da me obuzme. Snazim se tugama drugih, jacam tudjim ljubavima koje zadobijam tako strucno i uvezbano, hranim se tudjim bolom, a nekako uvek gladna ostanem. I misleci da se izdizem u posebnost, ja ustvari bezim i gradim distancu od tebe, nadajuci se da ces jednog dana postati preumoran da pokusas da prepesacis medjuprostor koji me cuva od svega onoga sto ne mogu da imam...a tako jako zelim.
Naucila sam da zivim sa tobom u svetu bez tebe i prokletstvo ce me stici ako pokusam da te namamim u moj svet, jer premalen je za svu grandioznost koju posedujes i sve ono sto ces jednoga dana pokloniti onoj koja ne poveruje naslovu na kutijici oznacenoj kao Pandorina, u kojoj je spakovana sva tvoja ljubav, zastrasujuce mocna, fascinirajuce velika i tako, tako tesko dokuciva. A ja bih tako uzela tu kutijicu u svoje ruke i bez imalo straha je otvorila po cenu da se svo zlo sveta uvuce u mene. Mada znam, to je tvoja obmana, tvoja zastitna prevara kojom izbegavas otvaranje svega dobrog iz svoje sustine, spakovano u mali kockasti oblik sa laznim naslovom.
I sinoc sam u snu, prespavala u sadrzaju tom, tonula u tvoje naiskrenije poglede pune ljubavi i uzivala u odsustvu onog cuvenog opreza koji te vodi od zene do zene, a u nijednoj ne pronalazi mir...
Sinoc si u mom snu, bio tako miran pored mene...
..i ne znam, samo dokle cu, moci da se pretvaram...
#ChCh
Permalink | Komentara ( 6 ) | Pošalji komentar