Čoveče!
Kuda idu divlje svinje - to je prvo što mi je palo na pamet danas kada mi je u sred treninga pogled bio odvučen drečavo crvenom kosom koja se savršeno uklapala, nećete mi verovati uz šta - čizmice!
Da se razumemo, nemam ja ništa protiv kineza ( tačnije, i nije baš da nemam, al‚ajd) i njihove radioaktivne ili ne, garderobe. Takodje razumem ja i na daleko poznatu ekonomsku situaciju i krizu u zemlji ,koja traje poduže malo, a mi nikako da se naviknemo. Razumem čak i nezaposlenost i tegobu života bez primanja ili sa minimalnim primanjima. Sve ja to razumem, ali ne mogu da razumem NASILNO praćenje Mode i svetskih trendova, sa garderobom koja vrišti nešto na kineskom!
Vrlo studiozno sam propratila taj fenomen kineza i odgovorno tvrdim da niko ne može argumentovano da me ubedi da postoji i JEDAN razlog za kupovinu u njihovim radnjama.
Izuzetno su aljkavi, proizvodi im se vuku ko zna gde i čak i posle pranja ne verujem da se ubije onaj miris štroke i prašine, bezobrazni su za sve pare koje im ostaviš i ne mogu da nauče pet neophodnih rečenica za komunikaciju sa muštrijama. Pardon - mogu, ali neće.
Druga stvar, šta god vam zatreba kod kineza, za iste pare možete naći i na drugom mestu, samo boljeg kvaliteta. Da li znate da u Srbiji ima 78 proizvodjača dečije garderobe i pamučnih stvari za odrasle?
Postoje butici koji prodaju SAMO proizvode domaćih proizvodjača i cene su neznatno ( namenski kažem NEZNATNO, zato što za 200 dinara više, dobijate 20 puta bolji kvalitet i istrajniju stvar) veće.
Većina, tačnije svi veći domaći proizvodjači kao što je AMK recimo ili Todor ( dobro, oni deru do sniženja, ali može im se) PERU materijale pre nego ih skroje. Dakle, čak i da ne možete da se izborite sa detetom da sačeka da se opere novi duks, slobodno mu možete obući, dok od kineskih dukseva ( sačuvaj me bLože!), ko zna koje kožno obolenje moze da se zaradi.
I na kraju krajeva, zamislite da Srbi krenu da po Kini otvaraju radnje - mislite da bi kinezi to dozvolili? JakuZe bi izvršile genocid dok kažeš Jancengjang ( KeZz:D).
Dakle, nikad nisam bila modni frik. Imam neki svoj keŽual stil koji me ne umara i ne tera da pazim kako sedim ili da ispravim ledja, ne naslonim se previše unapred ili ne uvalim previše unazad, tako da moda me preterano ne zanima. Iako mi je obuća fetiš - papuče posebno. Verovatno nisam ni kompetentna da sudim o stajlingu devojaka koje šetaju gradom, ali eto, moram negde da izbacim svoje nezadovoljstvo povodom modnih trendova koje vidjam svakodnevno. O helankama i vlasnicama helanki, ne želim ni da počnem da pišem - pomisliće neko da mrzim ženski rod.
Sve u svemu, muškarci se i dalje okreću za bilo čim utegnutim, devojke se i dalje trude da jeftinim materijalima Otkriju(!) sve ono što ne treba, celulita sve više u mladjim generacijama, tatini sinovi ko pečurke posle kiše iskaču - a roditelji rade...zauzeti su. Moraju da otplate par kredita...
E tugo...
Objavio
Proslost u 12:35 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
