7/4/2006
Kad dođes u bilo koji grad

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kod odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobican za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konacno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne zuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Objavio poezija u 04:06 | kategorija: Matija Beckovic
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (25) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

).......dobro ti jutro ..
Poslao ffrida u 10:46, 7/4/2006 | Link | |
Volim njegove pesme.
Poslao Lady u 13:36, 7/4/2006 | Link | |
Stiže proljeće i jednu pravu damu niko ne može zamisliti bez pudlice stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Poslao Anoniman u 00:35, 13/6/2006 | Link | |
Dobar je Matija.Kao staro vino...steta sto vreme u kome zivimo VOLI neke druge "Matije".

Izmenjeno od kancha dana 13/6/2006 u 12:40
Poslao kancha u 12:39, 13/6/2006 | Link | |
Кад год је прочитам, увек ме растужи...
Poslao jazzbella u 23:22, 6/9/2006 | Link | |
vec sam mislila da si se zauvek izgubila... konacno opet da uzivam u tom odlicnom izboru pesama..
Poslao romanticarka u 21:10, 19/9/2006 | Link | |
Ova je najlepsa...
Poslao Smejuljica u 09:35, 11/4/2007 | Link | |
ova mi je definitivno bila omiljena
ustvari, još uvek je, samo....kada pomislim sa kojim ciljem neki ljudi koriste tu pesmu
divna pesma, sa toliko čežnje i nade
Poslao lazarica u 10:01, 11/4/2007 | Link | |
"Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo."

owih stihowa se jako dobro setjam josh otkad prwi put chitah njegowe pesme... lep izbor za post
Poslao sonne u 12:40, 11/4/2007 | Link | |
Samo da se zahvalim onom ko ovaj sajt uredjuje, i da ga zamolim da ako igdje bude mogao naci pjesmu Parusija za Veru Pavladoljsku - molim ga da je objavi!!!
Poslao BOJAN u 21:09, 17/4/2007 | Link | |
Ovo je nesto sto ce se pamtiti doveka
<br>Svaka cas akademiku!!!
Poslao u 16:12, 15/12/2007 | Link | |
Ovom narodu je poezija dala život i povjerila ga pjesnicima, da ga čuvaju. Matija Bećković tu dužnost najbolje obavlja!
Poslao Bojan u 21:20, 5/2/2008 | Link | |
Beckovic je zaista neprikosnoven....to ipak samo on moze
UZGRED,IPAK JE TO VELIKI PRIJATELJ EMIRA KUSTURICE!!!!!!!!!!!!
Poslao marijana u 16:57, 24/2/2008 | Link | |
Невјероватно! Кад год читам ову пјесму, остави потпуно исти утисак на мене...Утисак нечег надвременског, вјечног, али некако, због нечег, бескрајно тужног! Звучи као прича, пјесма било којег човјека, све је тако јасно, а опет мистично...!Слушала сам више пута Бећковића како казује ову пјесму...Уз његов глас редовно су се могли чути јецаји...
Poslao Katarina u 23:24, 8/3/2008 | Link | |
ponosan sam Matija sto zivim u vremenu u kom i Vi zivite, mada ce te Vi zivetu vecno...
Poslao majevica u 10:03, 16/4/2008 | Link | |
toliko je lirska da imam utisak da ću se udaviti dok je slušam, toliko je hrišćanska skoro da možeš da osetiš miris nebeskih stanova...
Poslao nastasija filipnova u 12:56, 16/10/2008 | Link | |
Obozavam ovu pesmu od Matije, predivno!
Poslao Bibi u 17:32, 25/1/2009 | Link | |
Da, pesma je za sva vremena zasigurno! Ja sam imao tu cast da budem u istoj prostoriji sa akademikom, da kao gimnazijalac iste gimnazije u koju je on isao na jednoj svecanosti najavim njega i njegovo kazivanje... Covek je govorio sa takvim zadovoljstvom, prisecao se ljudi, vremena i slika iz toga vremena koje su obelezile deo njegovog zivota, bez koga, kako rece ne bi bio to sto je danas... I nakon svecanosti ucini mi jos vece zadovoljstvo prozborivsi sa mnom neformalno par reci, saslusavsi tada i on mene (a ne samo ja njega)... Dao mi je savet, spakovavsi u 14 reci vise dobronamerne mudrosti nego sto vecina ljudi za zivota sakupi... Zato ja postujem njega i njegovo delo, ali i ponosim se svojim Valjevom, koji je jedan od najsrpskijh gradova u samoj Srbiji, iznedrivsi mnoge znamenite licnosti. Ne bavim se vise govornistvom, vec naukom, ali savet koji mi je tada g-din Beckovic dao - sluzi mi i danas... Nadam se da cu ga ponovo sresti, i imati priliku da razgovaram s njim...
Poslao Anoniman u 00:05, 1/2/2009 | Link | |
Genijalno!
Poslao Igor u 00:03, 14/10/2009 | Link | |
Pesma je ekstra
Poslao Anoniman u 16:43, 1/10/2010 | Link | |
Neko reče: "Sva dobra dela su napisana"! Dok je Matija živ, pisaće se dela za sva vremena, kao što je i ova pesma! Volim njegova dela, svaki stih je mudra misao!
Poslao pavinopoljka u 23:08, 23/7/2011 | Link | |
Igra sudbine (il kakao se to vec zove), super pesma
Poslao Anoniman u 21:33, 22/8/2011 | Link | |
Poslao Anoniman u 15:09, 28/9/2011 | Link | |
groznoooooo



Poslao Anoniman u 14:27, 3/12/2013 | Link | |
Znam da mi Matija nece dati za pravo ali ja mislim da je "veci" od Njegosa.
Poslao Anoniman u 02:11, 12/3/2014 | Link | |