Olovno nebo

5/10/2007
Pod kupolom olovnog neba,
gase se zivotni svici nade,
formira se polako jedan novi svet,
ispod gomile suza
skupljene da bi se prelile.
Pojavljuje se sunce,
na suornom nebeskom svodu,
odaziva se zora novog dana
preko smrvljenih zivota...
Uzdizu se molitve,
koje se slamaju kao umorna krila...
Kad stizu do neba kog ne mogu savladati...
I survaju se ponovo,na zemlju;
-Povlacis se da places u tami,
sam,tuzan i obelezen...
Molitve ne prolaze kroz sumorno nebo!
Objavio pecinko u 18:56 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

tužno
Poslao svetlana u 19:23, 5/10/2007 | Link | |
Nebo nikad ne moze da bude vecno olovno
Tuga nikad ne moze da bude najveca
nebo dobija plavetnilo posle kise
tuga postaje podnosljiva posle suza.....
treba samo moci zaplakati.....
Poslao AnaM u 20:45, 5/10/2007 | Link | |
Iskrena molitva ne može naići na prepreku pa taman to bilo i sumorno nebo...
Poslao pakao33 u 20:49, 5/10/2007 | Link | |
A kad nestanu suze ????????
Poslao pecinko u 21:04, 5/10/2007 | Link | |
Suze???
Kad nestanu iz ociju, znaci da ih nema vise ni u srcu
Suze....
najvise bole neisplakane
pritiskaju, guse,
ne daju da disemo, mislimo, volimo
Poslao Belladonna u 21:15, 5/10/2007 | Link | |
moli i dalje, ali i voli...nekoga, nešto...i ona bi željela da voliš za nju i zbog nje...
Poslao mutti u 11:06, 6/10/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]