Vetar i krila

2/10/2007
Ako pogledas spolja,
Jednog coveka prolazeci kroz zivot,
na sta lici: Na jutro,
na leptira koji leti u cik-cak.

Kad je suncano,let je spokojan.
Spusta se na svecu,
skupljajuci fini polen.
I zivot je pun boja.

Kad je kisa krila mu se kvase,
spusta se u zaklon dok se ne osusi.
Covek brise oci od vlazih suza,
gleda napred ka buducim vremenima.

Ako zatim krene lagani vetar,
leti u cik-cak nekontrolisano.
Ali ipak nalazi spokoj
i trazenu ravnotezu.

Kad vetra jace krene.
Leptir je nista u njemu.
U letu sa slomljenim krilima,
nemocno zavrsava na zemlju.

Sa iskidanim krilima,slomljenim telom,
da je leptir,da je covek, zivot je isti.
On ce umreti zdrobljen od vetra,
i pocinje novo jutro.
Objavio pecinko u 12:41 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

I rodiće se ponovo...
Poslao whoreofbabylon u 13:39, 2/10/2007 | Link | |
Prije ili kasnije "vjetar" nas sve zdrobi..
Poslao pakao33 u 16:19, 2/10/2007 | Link | |
Vetar je ujedno i glavni uzrocnik ludila.
Poslao pecinko u 12:41, 4/10/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]