Pitam se... da li
postoji otkupnina
za pale andjele?
ili je njihovo bice
toliko korumpirano
da nema cene za otplatu?

Na obali mora leze
raskomadani od talasa
dva andjela,medju skoljkama i algama...
sa slomljenim krilima
i telom bez vlage,
samo im oci sapucu na suze
koje same klize niz obraze...

Beli je polako ispruzio ruku
i milujuci nemocno pesak
gledao je slomljenim duhom
ka drugom bicu....

Pogledao je na dole,
ka nepreglednom ambisu
i dva garava oka
su ga ustrelila kroz srce
nateravši ga da sidje na zemlju...

Ali silazeci,
ostavio je sve sto je sveto
i go,vodjen od vetra,
kao od neke neizlecive kletve,
priblizavao se garavim ocima
koje su gorele kao plamen na oltaru.

I nije primecivao kako
mu se perje u pepeo pretvaralo,
dok je savladao svoj put...
tabani su mu krvalili
kroz ostro kamenje
nozevi su parali duboko u meso...

Ali Oci...Te oci...
su mu vodile korake...

Onaj crni je jednog dana,
slucajno digao pogled ka suncu
i astra bez milosti
bi mu sogorela vid,
ali jedno lako skretanje
se isprecilo izmedju njega i sunca...

I od tad njegovo oko
nije moglo vise gledati
na drugu stranu
iako ih
to skretanje jos odvaja...

I plamenovi iz pogleda
su se pretvorili u merdevine
koje su ga zvale da izadje....

Penje se jedan korak... i jos jedan...
nije vise mogao gledati unazad...
a korak je bio sve tezi...
a njegova krila,crna,
slivala su se u pepeo...

Napredujuci, osecao je zarac
pod golim tabanima,placuci...
perje mu je padalo polako
ali ono neizbezno skretanje
ga zvalo sa cudnim glasom
kao jedna zacarana frula...

I odjednom su se nasli
lice u lice
kombinacija vatre i leda...

I u trenutku,
iz pepela,
jedan nov svet se stvorio...

Samo na trenutak...
njihove senke su se spojile
ali iz iznemoglosti
jedna munja je pala.

...Toliko bola...
...Pada...
...Tisine...

slomljena krila, krvi i pepela,
jedan kraj puta...

Na obali mora leze
rastgnuti od talasa
dva andjela,kroz skoljke i alge...

Pitam se...ima li
mozda otkupnina
za pale andjele?

Od gore,jedan sapat,
kao vetar mi odgovara:

"Nema otkupa,za moju
izgubljenu decu!
Platio sam najvecu cenu!
i nemam vise nista dati..."

Ali Gospode...ipak...

Iz visina,jedna suza je pala
preko krilatih mucenika,
i bili su oduvani...

Sa dusom tuznom,
i slomljenom od bola,
gazio sam kroz pesak
pomesan uzdasima...
Kroz alge i skoljke
gledaju ka meni
dva ljudska bica
na kolenima
okupani u suzama...

Dizem pogled ka nebu
i na krajevima usni
procveta mi jedan osmeh...

Znao sam,Oce,
da ti,nikad
ne kidas slomljenu trsku
i ne gasis
jednu dogorelu svecu...