Bez osecaja

13/9/2007
Vristi u meni jedan glas
zeli da se oslobadja...ali ga je sram
zeli da trci...ali nema sa kime
zeli da utesi ali nema koga...!!!

Zavija moje ledeno oko
on celo vreme cuje u magli
zeli da vidi...i pokusava
i nada se da ce najzad moci...

Osecam miris okamenjenosti
spavamo svi bez prestanka
pustamo korake nek nas vode
gledamo stalo...UNAZAD!!!

Saplicemo se kroz zivot
kao ptica u koncima
cak i ako se vreme promeni
Covek ide...u STETU.....
Objavio pecinko u 14:48 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

....oslobodi glas iz grla, oslobodi misli iz srca...lijepo te citati ali jednostavno su tvoje misli cjelovite da mi ne dopustaju ista dodati...
Poslao Anoniman u 19:42, 13/9/2007 | Link | |
to gore ja
Poslao Nurlisoul u 19:43, 13/9/2007 | Link | |
Kamen za pod glavu...
Pusti glas...
Poslao whoreofbabylon u 22:31, 13/9/2007 | Link | |
Hello druze
Poslao mungos u 11:42, 14/9/2007 | Link | |
"Saplicemo se kroz zivot
kao ptica u koncima."
kao vrapcic u paucini
Poslao jelenaartpoezija u 02:51, 15/9/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]