Zivot me baca

9/9/2007
Zivot me baca,
kao list na vetru.
U nebo me dize
a posle na zemlju me baca.

Baca me u mreze,
pune bola.
Dusu mi zdrobi
al trpim u tisini.

I opet on me rasplice
i daje mi radost.
Cak i ako je malo,
gorim od srece.

Baca me u snove,
budim se uplakan,
neki su lepi ,
prihvatam ih osmehom.

Zivot me zdrobi,
nista ga ne zaustavlja.
Radi sta on hoce,
sa mojim srcem.
Objavio pecinko u 16:40 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

zivot je zivot....divno ga je imati
neki put okrutan kao maceha
neki put blag kao deciji osmeh
neki put ostar, neki put mek
okrutan nekom, prema nekom blag
zivot je zivot...divno ga je imati
Poslao AnaM u 17:28, 9/9/2007 | Link | |
ponekad cudan ali uvek dragocen,nikada sebican zivot je zivot, svaciji je podjednako vazan,jer da nije tako ko bi umesto tebe stihove napisao i gde bih ja procitala?
Poslao svetlana u 13:08, 10/9/2007 | Link | |
Nisu moji stihovi bas tako lepi da se bez njih ne bi moglo.
Poslao pecinko u 13:12, 10/9/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]