Deja Vu

23/6/2007
Bio sam da nosim cvece
Svom buducem grobu.
Cinio mi se tako praznim,
crnim
i svetim...
Crvene ruze
rasirene na krstu
licile su na ikone,
cinilo se krvave.
O!Ne zelim svece
i ne zelim ni tamijan,
moj grob nek bude
kolosalno crn
i zelim dim od cigarete
umesto izgorene smirne
i zelim rock muziku
umesto pogrebnog marsa...
Ali zivot je jos dug,
jos sam na pocetku,
iako volim svoj grob
crni i tih.
Zasto ga ne bih voleo?
To je moja ziva za smrt
ka vecnom zivotu
cekam da me vode.
Izgovorio sam molitvu
ka svevisnejm
i katatonicki san
je zeleo da me uhvati,
ali me je mesec spasao;
poslao je zracak
na crnom mermeru,
hladnom
i bolnom.
A crvene ruze
rasirene na krstu
kao da su poprimile zivot
kao da su ljubavnici,
kao desetine ljubavi
koje su mi kroz dusu prosle;
izgledale su vecno
u vecnost,
zaljubljene.
Objavio pecinko u 11:58 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar



Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]