San

17/5/2007
Ispijam prvu kaficu
u kuhinji.
Rano jutro
mi zamara telo.
Ispusio bi svoje snove
ali koja tragedija
nastali su suvise rano
bez icijeg znanja.
I sad cutim.
Prazna solja me gleda
pravo u oci.
Podseca me na svet
u kome vise nemam mesta.
Objavio pecinko u 20:02 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Solja ce se ponovo napunit kaficom,
a prazan svet?
uvek ima nekog ko te negde ceka
mozda se i ona vrati kad vidi sta je izgubila
Poslao AnaM u 12:46, 17/5/2007 | Link | |
Ima jedan deo univerzuma odakle nema vise povratka,mada ja i dalje mislim da ima povratka i cekacu ceo svoj zivot.
Poslao pecinko u 12:54, 17/5/2007 | Link | |
E, k'o da si o meni pisao
Poslao blamko u 14:47, 17/5/2007 | Link | |
odasvud ima povratka, sve se da ispuniti samo trebamo otvoriti svoj um i ugrejati svoju dušu

ne mogu to drugi uraditi umesto nas samih
Poslao lazarica u 15:58, 17/5/2007 | Link | |
otvaranjem uma ugrejes dusu ali ujedno sipas i so na rane koje postaju neizlecive posle.
Poslao pecinko u 17:57, 17/5/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]