Sit sam svega,
necu vise pisati o tuznim stvarima,
to ne predstavlja mene...
Ja sam po prirodi stalno vesela osoba...
Samo sto iz tvog razloga,
jer si ti ubila sve,postao sam fatamorgana,
Kojoj je ostala samo nada,a mozda ni to,
zbog tebe,jer nisi brinula o nicemu oko tebe...
Ti si bila ona osoba o kojoj sam brinuo,
ali to ti nije bilo dovoljno...
Jer si za mene bila sve...
Nije ti bila dovoljna moja ljubav?
Sta ti nisam nudio ja,a nudio ti on?
Zasto si odustala,zasto?
Zasto si otisla bez objasnjenja,
zasto se krijes i nemas snage da mi objasnjavas,
zasto,i koga se plasis?
Ja ti necu nista,ja te samo volim,
To je bilo moje najvece zlo...
I nesto vece nisam u stanju da uradim,
Verovatno ces osecati to moje zlo od kojega se krijes,
tad...Kad...cu te zaboraviti,kad cu graditi svoj zivot...
Kad me vise nece interesovati,nista vezano za tvoj lik..
Da ti ne posvetim nijedan minut,od mog vremena..
Jer bilo sta,ce biti vrednije od tebe..
Cekam da te mogu isplatiti istim monetama,
da osetis kako ti dusa umire,a ja necu mrdati...
Samo cu izgovarati hladne reci,koje ce te boleti jos vise.
Osetices ih uskoro,tad kad cu se ja odluciti.
Da ostavim za sobom sve...
A dali cu ja to moci nekad?
Ali pitanja sad nemaju svrhe,
treba uskoro da stopiram sve ...
Treba da te ostavljam u zaborav...
Da gledam ka buducnosti,gde me ceka sreca..
Sreca koju pored tebe nisam mogao osetiti..
Jer ti nisi znala sta znaci taj sentimenat,
i neces nikad saznati.
Stalno ces patiti za proslim danima,i zeleces...
Da povratis sve,ali sa nadom ce biti lakse..
Nista vise ne moze biti bolje,narocito ti..
Samo ja mogu biti bolje u ovom trenu,
jer vise ne mislim na tebe..
Jer zelim zaboravu da te bacim,
ali ipak voljena moja...
Ostala si u mome srcu,jedna rana...