Danas bajke i secanja tuzni snovi i pogledi
zarobile su mi misli
i pricale su sa vetrom
da ih oduva u daljine
da ih oduva preko mora,
da ih baci u celiju,
da im okiva pokrete
i da se spusti noc,
da im zatvori kapke ,
da im nezno sapuce
da su izgubljene u letu.
od tuge sad su slomljene
i cekaju da im se osveti
cak i cemerni mesec vreba
da im se osveti sa neba.
Al mesec ne zeli osvetu
vec moli za njihov osmeh.
jutro polako stize
i sunce polako zuti
a jedna senka vrela,pametna
vodi ih ka mozgu.
Nisu vise zarobljene misli,
vec su pune slobode
i cekaju svoje senke
da im donose spokoj.
I hvala na lepim recima.