Telesna, sasvim.

Ne zanima me noćas da čitam... ni da budem fina... ni najmanje.

Ali me zato vrlo zanima da si noćas tu...

Negde.

Blizu...

Da mi soba zamiriše na cigarete, ispuni se tvojim ćutanjem.

Da gledaš u pod. U cipele. Skreneš udesno ka zidu. Vratiš se tepihu. U tišini.

Da mi nadlaktice pritisnu tvoji izdasi... bezdodirni... onako dok ti još slušam tišinu na drugom kraju sobe.

Da osetim stezanje. Raskopčam dugmad. Udahnem slobodno.

Zanima me da zurim u obrise tvojih mišica na zidu... i krajnje detinjasto zadrhtim na težinu tvog koraka.

Da sklopim oči i udahnem tragove tvog mirisa...

Da osetim tvoj dlan na vratu. Suv. Topao. Ne previše. Stresem se.

Izvijem. Ponudim kucavicu tvojim zubima. Jeziku tvom drskom u tišini i u zvuku.

Prstima tvojim da se igram.

Prebiram ih kao sitninu.

Mali...domali... usnama... obuhvatim...

Ne zanima me da merim vreme. Zanima me da zaboravim da postoji.

I da budeš tu.

Da osećam pod prstima kako ti se mišić po mišić napinje dok po njima prelazim kao po klavijaturi... da umrsim ih sa tvojima... Dišem tvoju kožu... mirisnu i toplu... zgrejana... spletena sa tvojim telom...

Zanima me da si tu. U mojoj sobi.

U tišini.

Apsolutnoj.

Disanje samo.

Teško. Zasićeno. Gusto. Lepljivo. Zamamno.