Okrenuh se senkama koje te kriju da ne naslutim ko jesi i ko bi, skriven, želeo da budeš... oči prepokrivene vrlinom polako su sagorevale... ćuteći se odmakoh da ne smetam... nagomilana mržnja je stvorila lik paganskog Božanstva kako zahteva pokornost i rituale žrtvene od uma opredodredjenog da moli... oslikavam te prstima po bolnoj koži trofejnog bića... opipavam te duhom da ispunim šupljine jutra koje umorno sviće nad nama.

Tragah životima za definicijom pojedinačnog bivstva u praznoći pokreta... i u ćutanju molitvenika iz kojih su greškom sve molitve zbrisane - zamenjene otrovanim idejama lažnih goniča i njihovih konkubina. Ugriženi idealima oni nas kriju od suda, kriju nas od kažnjivosti naših sopstvenih htenja...

Ukrao si mi naznake moći... prisilio da molim i verujem iako to nisam htela. Moj fdefiniens i definiendum oličen u mirisima... ti... ti koji me pokrećeš svojim dodirom i koji me približavaš osmehom tami...