Zrelo doba

Danima  ga osećam, navire, tu je  u vrtlogu dve reke,

dve reke čiji izvor je ljubav, u svim svojim oblicima postojanja .

Stiglo me zrelo doba ,

Kao da se sve  slilo u reku sećanja, ne zbog ne postojanja sadašnjosti ,

Već potrebe  da sećanja ne padnu u zaborav ,

podigoh branu na njoj svojim perom ,

vidim ga kao svetlo koje neće dati zaboravu da dođe .

Gledam u pravcu reke budućnosti  punim srcem ljubavi,

 kako se račva u tri pravca ,

Volela bih da pero zrelog doba potraje,

 da od izvorišta preko svih slapova,

virova piše i da jednom kada se dve reke budu spojile,

 jedno novo pero krene od izvora .

Došli smo na ideju da bi bilo od velikog  značaja za  našu "zajednicu"  da se sastavi  ''psovački vodič kroz sva četiri godišnja doba ''.Ovako dalje ne može svako psuje na svoj način ,psuje i ko zna i ko nezna .Mora se znati kako se psuje u određenoj situaciji  i u određenom godišnjem dobu .Čovek se uči dok je živ .

Jesen  stigla,večiti pešak ,  stojim uz ivicu trotoara, tek tada shvatim auuu  ništa neznam. Neumem ni da se čestito obratim čoveku koji me je od glave do pete okupao.onako pravim rečima kakvim je zaslužio, gde u jesen "sunce žarko " da mu psujem .To mi prodje često puta kroz glavu i u nekim drugim situacijama , koje me snadju .Požalila sam se našem kolegi kako sam prošla ,objasni on meni što mu nisam rekla …to i  to mislio je na vozača ...iznenađena obiljem reči koje je upotrebio blago ga prekorih

"Psuješ kao kočijaš,ijaooooooo,kako to bloger pa psuješ gde to ima???"

 Odgovor jednostavan:

 "Ma znam nekoliko osnovnih ali umem da improvizujem,

a to sam morao da naučim zbog lakšeg snalaženja u saobraćaju."

"Doduše vi vozači to bolje radite, a tek ako žena vozi hahaha koje li tek tepanje onda padne!"

 "Izgubio bi se bez toga u saobraćaju:))"

 "Auuuu pa šta je sve onda tek,moram da učim pa ja nemam položen vozački!?"

 "Pa i ti moraš da učiš zbog preduzećeta!!!"

"A zbog preduzećeta bogami tamo mi izleti ... :))"

 Ipak shvatih nisam dovoljno edukovana.

Pade dogovor da vas pozovemo u pomoć.

Pomislili smo  ima ovde blogera , koji bi radi bili pripomoći, da napravimo mali priručnik,  za internu upotrebu naše male blogerske zajednice , da nam se nađe tokom cele godine, da nas ne zatekne neka "situacija" u kojoj ostajemo bez teksta 

Već zamišljamo nekog od vas kako u datim situacijama vadite  psovački priručnik koji sastavismo zajedničkim snagama,upravo ovde na ovom blogu .

Otvorite stranu  21 . jesenje psovanje pa mu zaređate...

Prelepu pesmu koja se čula sa radija  u kombiju prekide pištanje mog mobilnog telefona.Bacim pogled  onako u vožnji na displej “Gazda”.U principu kad god vidim da on zove pustim da telefon malo duže zvoni mislim da se to i njemu dopada ,ali se stidi da mi kaže.Otvorih vezu a sa druge strane se začu  glas moga  poslodavca ,samo sam pogledao na sat i tačno sam znao šta mi je spremio.Pošto ima običaj da me nazove u pola dva i kaže mi da moramo nešto jako hitno da odradimo ,tako je bilo i ovoga puta.»Slušaj hajde skokni do Prokuplja  tu si u blizini ,ugovorio sam kupovinu brašna svrati samo do tog mlina i uzmi nekoliko džakova brašna da ga isprobamo.»sve njegove rečenice ovako zvuče.
Sve je kod njega prosto ,brzo jednostavno ,ma kad ga poslušam ja sam već kući.Šta ću okrenem kombi pa za nekih sat vremena « skoknuh » do Prokuplja.Na ulazu u grad sa desne strane prođoh pored zelene  pijace.A već u centru grada s leve strane  otkrio se lepo uređen  ne veliki trg.Oko trga   lokali a ja sam pogledom tražio neku  ćevabdžinicu  jer se moj stomak u veliko oglašavao povremenim krčanjem.Od nekoliko prolaznika saznam lokaciju mlina i za  nekoliko minuta se obreh  na kapiji mlina.Pored portirnice me stvarno čekalo  nekoliko džakova brašna koje uz pomoć portira ubacismo u  zadnji deo kombija  i  nakon potpisivanja otpremnice odmah krenem nazad.Prolazeći pored trga stomak me podseti da sam  mu dao zanimaciju još jutros .I naravno desni migavac ,ručna  nagore  ključ u ruke pa pravac na klopu.Navigacija od strane meštana mi u ovom slučaju nije bila potrebna  čulo mirisa razvijano poslednjih godina  je bilo sasvim dovoljno da nađem objekat sa roštiljem.Primamljivi miris je dopirao iz jednog mlečnog restorana u dnu trga .Čim sam ušao podigoh naočare na čelo klimnu glavom mladiću iza pulta i  pogledom počeh da tražim mesto da sednem.Lokal  veliki pun gostiju  po sredini
stolovi okrugli i uz njih metalne stolice,a desno uz zid celom dužinom poređani separei.
Jedan separe beše prazan pa se uputih ka njemu,mogo sam da uzmem nešto pa da grickam usput  ali  posle svi mogu da vide sa mojih pantalona šta sam koristio od priloga.
Ubrzo pošto sam zauzeo poziciju i naručio kod  ljubazne devojčice, klopa je bila ispred mene, i jedno ladno oznojeno pivo  sa čije etikete me gledala rogata životinja sve vreme dok sam jeo.Kada su se one pojavile na vrata gutao sam poslednji zalogaj sendviča a ono ljubazno devojče mi spuštalo šolju sa kafom na sto.Okretale su se na sredini lokala tražeći slobodno mesto ,dok sam ja  cedio zadnje kapi piva u čašu .Ljubazno devojče ih povede ka mom stolu  «Gospodine da li bi bio problem da ove dve gospođe sednu ovde, vi ste i onako gotovi ?»pita devojče jako ljubazno.»Da svakako nema problema ja sam  i onako gotov odavno samo još uvek neću to da priznam ,izvolte .»povukoh jaknu  i kapu koje sam stavio odmah nasuprot mene napravivši mesta da gospođe sednu.Tek pristigle gošće se osmehnuše i klimnuše neobavezno glavama što sam ja protumačio kao «Hvala,i  dobar dan » Prva  izvadi cigarete iz torbe i spusti ih na sto dok je druga u najveće deklemovala devojčetu šta da im donese.Par puta  se pogledasmo dovoljno da primetim da obe imaju  oči svetlo plave boje.Razmeniše po koji šapat da bi se jedna od njih odma nakon toga nagla do pola stola  pozivavši me pogledom da i ja uradim isto.Pa kako sam zadavao konačni udarac rogatom pivu  učinih i ja isto.Zbog  nečega veoma glasnog što je ličilo na muziku  komunikacija nam je bila otežana ali nešto sam čuo nešto joj čitao sa  usana a dobar deo  sam i pretpostavljao.»Izvini odakle si ?» progovori dok joj je iz usta izlazio dim  od cigarete koju taman što je  zapalila.»Iz Pirota .»žmirkajući na jedno oko od onog dima joj odgovorih.»Jako si mi poznat ,ja tebe znam od nekud «zaključi islednički me gledajući .» Da li ti imaš neke veze sa televizijom? «  ne gubivši  vreme
postavi mi novo pitanje.» Da, veoma sam blizak sa televizijom ,kontaktiramo uglavnom preko televizora « kroz smeh joj odgovorih.Nasmejaše se i one.Taman sam planirao da ih pozdravim i krenem kad jednoj od njih pozvoni telefon ,čekaj pa ta ....pesma ....je....ne može biti....kolika je verovatnoća da su to one.....ma ne.....Ali odustadoh od polaska već  podigoh ruku pozivajući devojče «Meni još jednu kaficu , da li hoćete i vi da popijete nešta da mi pravite društvo? « i posle kratkog nećkanja naručiše po toplu čokoladu. « Vas dve  ste odavde ? « preuzeh ulogu islednika.» Ma ne ,ovde smo poslom  a iz Smedereva smo «napokon progovori  druga lepim zvonkim glasom devojčice.Pijuckajući kafu  pogledom sam tražio bilo kakav znak identifikacije.Sada i gospođa sa  lepim glasom zavuče ruku u svoju torbu i na sto stavi kutiju cigareta a na  kutiju položi upaljač.Stiže i topla čokolada  i obe počeše da prave mesto na stolu da devojče spusti šolje.Sada sam mnogo bolje video šta je to ugravirano na zippo upaljaču.Ma koliko se trudio da  ne pokazujem svoje zaprepašćenje nije mi pošlo za rukom.» Nešto nije u redu  « zazvoni njen glas probijajući  tišinu koja je nastala pošto je momak za pultom  ugasio ono što je ličilo na muziku    dum,  du, dum, dum, du, dum, još mi je odjekivalo u ušima.»Možda će vam zvučati smešno ali naj verovatnije sam vas pomešao sa nekim,na vašem upaljaču je napisano Dragana  a ispod je ova slika škorpije pa me to asociralo na jednu poznanicu a i pesma na vašem mobilnom telefonu je njena omiljena . « čekam reakciju  na ova moja zapažanja ocenivši sve navedeno kao pucanj u prazno......» Vaske pa dal je moguće da si to ti ? « upita me ona, Dragana .»Pa  gde ovde da vas nađem  blogerke jedne « Sve što je kasnije bilo  ostavljam  vam da malo pustite mašti na volju.....

Glavni urednik ovog bloga ce biti kriv za mozda promasenu temu. Nije dao jasne instrukcije o cemu cemo pisati. Sam naslov kaze o najboljim godinama. A koje bi bile najbolje ako to nisu upravo ove u kojima sam.
Mada kad bolje razmislim, mozda su to ipak bile trinaeste. Ne, ne, sedamnaeste su mi donele toliko toga lepog. Uh sta ja pricam, pa dvadesete su bile ono pravo tj najbolje godine. A ako cemo realno, trideste su mi tek donele zrelost, mudrost, status...., ali ipak ove u kojima sam sad (da ih ne imenujemo) su zaista one prave i najbolje. Kao sto rekoh, "urednik" nije dao jasne instrukcije. Koji su kriterijumi za ono "najbolje".  Da li je to mladost, ludost, zabava, ljubav,  brak , roditeljstvo, posao, zrelost, mudrost...ili sta li je vec. Neka ovo bude uvod, dok "urednik" ne da neki signal. Licno mislim da su sve ove pobrojane godine bile najbolje, zavisi samo iz kog ugla ih posmatras.

 Šta da vam pričam o njemu,drugorođeni od tri divna sina koja imam,živi svoje najbolje godine,mladost,radoznao, pun pitanja,zaključaka,dobrih i loših iskustava,puno toga ga još čeka,nekada veseo,nekada tužan kako to već biva.Traga za nečim ,upoznaje svet oko sebe,gradi sebe  a u tom traganju  pojavio se osećaj ne sigurnosti i tada  kada je otkrio šta bi moglo da mu pomogne da bi se on osećao bolje i sigurnije poče priča druga.

          Sve ovo zajedničkim snagama satima razgovarajući preživesmo,njegova nesigurnost i  sve što ide sa tim,  suze,roditeljski strah, briga ,pitanje da li je to jedini način da se on oseća sigurnijim,pokušaj da mu se kaže mada on to zna da smo  uz njega, od rođenja za ceo život koji mu podarismo,ali zalud reči. Želja da se istetovira napravi haos u  kući .A ako tako oseća  da mu to baš to treba , naravno da može,  treba samo da shvati sa njim i uz njega smo u toj priči, makar kakve odluke donosio.Upravo  u ovoj  nije toga odmah bio svestan .Počelo je traženje adekvatne tetovaže,prijatelji priskočiše u pomoć,ma šta sam mogla znati o svemu bezobzira koliko god sam se dosada trudila je bilo nedovoljno iz mog ugla gledajući da bih sve shvatila,prihvatila  i premostila nastalu situaciju, a čineći sve u njegovom interesu .Njegovo strpljenje da se  što  pre istetovira  je bilo pri kraju,pokušaj da dobijem na vremenu da prikupim sve informacije potrebne da se to uradi na najbolji,za njega najbezbedniji način  napravi pometnju.Pogrešno je sve shvatio misleći da mu ne bi dozvolili.Izgladili smo nesporazum ali  mučno.Svesni smo da je pokazao  zrelost mogao je bez dozvole roditelja da se istetovira , punoletan je čak 2 meseca a ipak nije uradio bez razgovora sa nama.Dogovorio je vreme kada će dotični gospodin da dođe i obavi razgovor sa njim a i sa nama,da li je spreman,da li je to njegova konačna odluka,šta ako se jednoga dana predomisli kako je ukloniti itd. sve sam o dotičnom gospodinu od sina saznala i  pre nego što se pojavio,gde  radi,koliko iskustva ima  ali  zbrka u mojoj glavi ipak nije jenjavala.

              Stigao je tačno u dogovoreno vreme  motorom,skinuo je   kacigu, pod kacigom marama,pogledala sam ga kao da sam monstruma videla u kući. Konfuzija u glavi opomena sebi samoj  "Ma šta si i očekivala da će sa aktovkom i kravatom da stigne. Hej 21.vek je probudi se!!!"  . Srdačno se pozdravio sa nama,meni je preostalo da se nakon upoznavanja pridržavajući se prethodnog dogovora da ću ih naravno ostaviti same,pobegnem  u kuhinju kao baš sada nešto privodim kraju a da me pitate šta sam juče kuvala ne bih znala da vam odgovorim. Misli su navirale same "Ma  daj,ludo jedna,šta već umišljaš,ti im fališ tamo,  najbolje da mene pita zašto mi dete želi tetovažu i da ja odgovaram umesto njega!!!!". Nazvah muža da li stiže u skorije vreme kući,počela sam kroz neki poluplač i polusmeh da mu govorim u telefon " Lako je tebi, volela bih i ja  prekovremeno da radim, Joj na motoru je stigao.....itd."

             Čekanje se oteglo nikada da izađu,ma sad će odmah da se tetovira,znala sam da neće imati strpljenja,uzalud pričamo danima .

              Vrata od sobe se otvoriše,olakšanje, najsmejani izađoše iz sobe još mi gospodin i namignu, dovoljan znak da shvatim da nemam razloga za brigu,staviše mi do znanja da su se lepo ispričali i   dogovorili da sve odlože za nedelju dve dana,zbog priprema za ovaj poduhvat,radi se o maloj tetovaži iz sinovljevog  ugla gledano  savršena,a tek iz mog presretna sam,a i na vremenu koji je gospodin svima ostavio.

            Odahnuh do tada ali mi došlo da podelim sa vama.Pade mi napamet ne tako davno sam gledala  jedan video klip. " Da piju,pušu ... sve mogu da razumem a da sede na ladan beton to ne!!!"  izmenila bih ga i dopunila"Da piju,pušu i "tetoviraju se" a da sede na ladan beton to ne!!!.ili možda "Da piju,pušu,sede na ladan beton, a da se tetoviraju to ne!!! Znajući sebe nećete ostati uskraćeni kako je prošao dan  tetovaže,dobila sam dozvolu da prisustvujem,šalim se izrazio je želju da budem sa njim, a kako da dotičnog gospodina  ne mlatnem po prstima dok mi detetu sa nekim iglicama   nanosi boltu  moram da se kontrolišem ,  a ko zna šta će još i meni do tada pasti napamet , za sreću svoga deteta spremna sam na sve ako treba i tetovaža ma makar i bolela samo da mi je dete sretno .

                Ovog trena mi pade na pamet,da vas priupitam  kako bi ste  postupili  da se ovako nešto vama dešava  ??? A ako ste kojim slučajem vršnjak mog sina, tek vaše mišljenje bih volela znati,to bi mi bilo posebno drago,da li biste sve ovo podelili sa roditeljima???

Sve je počelo pre nekih mesec dana, poziv na caffe da pijemo kaficu sa mojom drugaricom,zovem klince upomoć da se ulogujem,kad oni daj mama nećeš valjda,pogledam ih i pomislim još kako hoću. Smejaće ti se ljudi,i počinju da mi drže predavanje,jer valjda oni to znaju.Mame na čat nikako.Čekajući moju prijateljicu,počela sam da istražujem gde ja to dodjoh,polako stvarala svoju sliku čitajući postove i donela odluku odustajanja nema.Bićeš bloger pa makar danima nespavala.Poslednjih meseci sam previše radila,zamorila se od svega,bežala u san da premostim neku sadašnjost oko sebe.Kao nešto pokušala da dovršim čitanje knjige, koja od tada stoji ostavljena u sobi na noćnom ormariću. Kao veliki obožavatelj ansambla Legende,koje mogu do iznemoglosti da slušam,a da mi na neki način daju inspiraciju da idem dalje,nekoliko stihova njihove pesme  Četrdesete me podstakoše jutros,pa samo malo da vas podsetim   

  "Stižu i četrdesete,pitanje rađa pitanje

   šta mi to gasi nemire gde li to život uvire

   Srebrom mi kosu šaraju iz oka laste nestaju

   sve jače stežu navike u duši brojim ožiljke.

   Tugu mi osmeh prikriva al' ona uvek ispliva

   čeka duboko skrivena negde u mojim venama

   Ne delim više godine,na tvoje i na pogrešne...."

   Da nedužim dalje,nadovezujući se na objavljen post moje prijateljice, odoh da živim pedesete, a koje su najbolje?Za mene ONE KOJE SE ŽIVE DIŠUĆI PUNIM PLUĆIMA a to su upravo ove,na čudan način spoznah, a za Vas ? 

   Uredniče bloga ako sam promašila temu sazovi sastanak pa daj smernice