zbog ne funkcionisanja multibloga a u želji da nastavimo sa zajedničkim pisanjem otvorismo novi blog.Ovde pišemo: laki ,vrbares,vaske https://www.blogoye.me/musketari/ sr Sun, 19 Jul 2026 05:01:52 +0200 BlogOye! Zrelo doba Danima  ga osećam, navire, tu je  u vrtlogu dve reke, dve reke čiji izvor je ljubav, u svim svojim oblicima postojanja . Stiglo me zrelo doba , Kao da se sve  slilo u reku sećanja, ne zbog ne postojanja sadašnjosti , Već potrebe  da sećanja ne padnu u zaborav , podigoh branu na njoj svojim perom , vidim ga kao svetlo koje neće dati zaboravu da dođe . Gledam u pravcu reke budućnosti  punim srcem ljubavi,  kako se račva u tri pravca , Volela bih da pero zrelog doba potraje,  da od izvorišta preko svih slapova, virova piše i da jednom kada se dve reke budu spojile,  jedno novo pero krene od izvora . Tue, 19 May 2009 17:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/64096/ Stvarno vec dugo nisam nista pisala.Kako rece jedan nas drug i jos napisa post o tome kako mu se izgubila, pa nikako da se vrati, te molio blogere ako je sretnu ili nedaj boze nadju, da mu je vrate, tako sam i ja cekala i cekala da se i moja INSPIRACIJA sretno vrati ma gde god bila. Medjutim nje nema pa nema. Ali ko nju sisa, neka radi sta god hoce, ja sam dobila jednu ozbiljnu kritiku i pitanje " Laki, zasto vise ne pises"? Tu sam ja redovno, citam, pratim, ponekad komentarisem. Sad nesto razmisljam da sam zaista u pravu kad kazem da dobijem zelju da pisem samo kad me neka teska muka i nevolja snadju. Bogu hvala izgleda da mi je krenulo nabolje cim ne pisem odavno. Imam jednu prelepu vest, a pisala sam ovde u "musketarima", da je moja prijateljica cekala bebu. Tada smo i ja i vrbares bile van sebe od srece ali smo ujedno i bile u neizvesnosti i strahu kako ce sve to do kraja biti. Na Svetu Petku nasa prijateljica (skolska drugarica) donela je na svet zdravu, lepu i veliku devojcicu. (4250) Nasa prijateljica pocinje da zivi svoje najbolje godine,svoje godine materinstva, doduse malo sa zakasnjenjem, al zar nije ocit dokaz da NIKAD NIJE KASNO. Sun, 07 Dec 2008 14:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/musketari/53639/ Došli smo na ideju da bi bilo od velikog  značaja za  našu "zajednicu"  da se sastavi  ''psovački vodič kroz sva četiri godišnja doba ''.Ovako dalje ne može svako psuje na svoj način ,psuje i ko zna i ko nezna .Mora se znati kako se psuje u određenoj situaciji  i u određenom godišnjem dobu .Čovek se uči dok je živ . Jesen  stigla,večiti pešak ,  stojim uz ivicu trotoara, tek tada shvatim auuu  ništa neznam. Neumem ni da se čestito obratim čoveku koji me je od glave do pete okupao.onako pravim rečima kakvim je zaslužio, gde u jesen "sunce žarko " da mu psujem .To mi prodje često puta kroz glavu i u nekim drugim situacijama , koje me snadju .Požalila sam se našem kolegi kako sam prošla ,objasni on meni što mu nisam rekla …to i  to mislio je na vozača ...iznenađena obiljem reči koje je upotrebio blago ga prekorih   "Psuješ kao kočijaš,ijaooooooo,kako to bloger pa psuješ gde to ima???"  Odgovor jednostavan:  "Ma znam nekoliko osnovnih ali umem da improvizujem, a to sam morao da naučim zbog lakšeg snalaženja u saobraćaju." "Doduše vi vozači to bolje radite, a tek ako žena vozi hahaha koje li tek tepanje onda padne!"  "Izgubio bi se bez toga u saobraćaju:))"  "Auuuu pa šta je sve onda tek,moram da učim pa ja nemam položen vozački!?"  "Pa i ti moraš da učiš zbog preduzećeta!!!" "A zbog preduzećeta bogami tamo mi izleti ... :))"    Ipak shvatih nisam dovoljno edukovana. Pade dogovor da vas pozovemo u pomoć. Pomislili smo  ima ovde blogera , koji bi radi bili pripomoći, da napravimo mali priručnik,  za internu upotrebu naše male blogerske zajednice , da nam se nađe tokom cele godine, da nas ne zatekne neka "situacija" u kojoj ostajemo bez teksta  Već zamišljamo nekog od vas kako u datim situacijama vadite  psovački priručnik koji sastavismo zajedničkim snagama,upravo ovde na ovom blogu . Otvorite stranu  21 . jesenje psovanje pa mu zaređate...   Mon, 06 Oct 2008 18:53:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/49528/     Kao da na svetu niko drugi ne postoji samo on ...nalaktivši se na sto slušajući njegov božanstveni glas ,upijajući svaku njegovu reč , lebdela sam kao i ovi balončići. Glas razuma me podseti ..."Šaljem ti sunce :)))budi dobra dok se ne vratim ne zaboravi šta smo se dogovorile  ..."     Uhhh  pristigla poruka me vratila u realnost .Kako lako dajem  obećanja !!!     Jedno danas sa posebnim zadovoljstvom ispunjavam. Za nju uvek...kako da to ne učinim kada me i i u odstustvu porukama bodrila da ne posustanem ,  slala "čuvare"   . A ja  za uzvrat  ...šta radim ??! Kako bih joj objasnila kada stigne kući. Obećala sam joj, kada je zabrinuta kretala na put, da neću dugo da odsustvujem, samo ako moram ,  da ću zadržati osmeh na licu ,jer je seta  preovladavala tih dana ...     Postiđena pomislih , kako mogu biti takva  i da za kratko vreme skoro i zaboravim na dato obećanje . na njenu brigu za mene , setih se patnje i boli koje sada trpi , dok  se nastrlljivci motaju oko nje, na bolni napad koji je stojički istrpela (mislim na osice na plaži) .     I stvarno nije u redu dok ona pati na vrućem suncu i mora da se hladi u moru da koristim njeno odsustvo. Kategorično sam rešila, da ću da je dočekam dobro raspoložena.Da i njoj  zapeva na uvce isti onaj koji je  mene tako opčinio  svojim glasom .Šaljem ti sunašce:)))   Vraćaj se kući što pre obećanje ispunih , nepišem postove svaki dan ali se trudim vidi koliki osmeh mi je na licu Sat, 13 Sep 2008 19:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/48019/ U najboljoj želji da što pre objavim post naravno da sam uspešno stigla da prvi i obrišem,sad već pomalo ljuta na sebe ali mi to  uopšte ne umanjuje  zadovoljstvo pisanja samo me nervira moja brzopletost da ga objavim što pre.Ubrzan tempo rada i sve ostalo što mi se dešava ovih dana,nije bio razlog a da na primetim odsustvo drage prijateljice sa bloga, no razlog tome je nažalost jedna nezgoda i dok sam čitala porukice i želje da se što pre oporavi pade mi napamet,to nije dovoljno.Munjevitom brzinom sam počela da razmišljam kako i na koji način, daljina je to da joj dane koji joj slede za oporavak ipak na neki način učinim,pardon učinimo lakšim. I donesoh odluku da mi bude gost na popodnevnoj net žurci u domaćem ambijentu a naravno da ćete nam se i ostali pridružiti upravo na ovom blogu na kojem  se malo nahvatalo prašine.Nećemo se pravdati puno i autori ovog bloga imaju svojih opravdanih razloga za to :) pa sad dobro nam došli ako se slažete a Ivanka ti uživaj    nadam se da će ti se izbor svideti mala net  šetnja mojim krajem  Nadam se da ti prija   pa idemo dalje samo javni u kom pravcu da idemo dalje  ....pozzzzz Sat, 19 Jul 2008 10:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/45433/ Jedan od onih dana.... Ali onih koji ostaju u secanju. Jedan od onih kad vam treba kilo limuna da skinete osmeh s lica. A na kraju pomislite i sto biste ga skidali kad vam tako lepo stoji. Srecu cine male stvari. Poruka, lepa vest, radost i sreca ljudi do kojih vam je stalo. Meni se sve to juce desilo. Prvo sam pomislila da poruka nije meni upucena, nisam se nikako "nasla" u tom tekstu. Pa sam nazvala da se uverim da li je to bilo za mene ili je neka greska. A onda savet sa druge strane "Laki sedi, inace ces pasti". Sedela sam, i kad sam cula vest..... pocela sam da placem od srece. Nasa prijateljica ceka bebuuuuuuuuuu. Od svih stvari na svetu, koje bi me mogle usreciti  ova zauzima,jedno od prvih mesta na listi srecnih dogadjaja. Nasa drugarica je zasluzila da dozivi tu srecu koju donosi radjanje i materinstvo. Tolikoj je deci pomogla, toliko razumevanja imala za sve moje nedace i nedace drugih ljudi, i uvek bila tu da pomogne. Poslednji put kad smo se videle pre mesec dana ja neznajuci kako da izrazim zahvalnost za ucinjeno,dobijem odgovor  " Laki sve sto se moze kupiti parama, ne treba zaliti" Osetila sam neku tugu u glasu moje prijateljice.Ono sto boli moje prijatelje,boli i mene.Znala sam da postoji u njoj praznina jer nema svoje dete. Tad je vec bila trudna, ali nije smela ili nije htela da mi kaze dok se ne uveri da ce sve biti u redu. Zelela je da me postedi brige i razmisljanja "sta ako ne budu dobri rezultati".Jednom sam pisala u postu o tome , da pravi prijatelj nece uvek ni da ti kaze sta ga boli, jer zna da ces i ti patiti zajedno sa njim. Jako sam srecna, i pisem namerno u ovom blogu, jer ovo su NJENE NAJBOLJE GODINE za materinstvo. Jos samo malo da sacekamo nekoliko meseci ..... Thu, 05 Jun 2008 18:14:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/43201/ Vec sam jednom dala primedbu da ne znam o cijim i kojim "najboljim godinama" treba da pisem, ali to u stvari nije ni vazno. Kad naidje trenutak da se nesto napise, to je u stvari prava tema. Bas za ovaj blog. Pisala sam vec o "prvim septembrima", koliko su mi bili bolni, i koliko sam patila kad dodje taj period. Bilo pa proslo, al i danas kad pomislim na prvi septembar preplavi me tuga. Kao da je otkinut deo od mene, deo mog zivota. Kao da postoji praznina, koja zjapi ,  nedostaje mi nesto neprozivljeno....Jako se trudim da potisnem "prve septembre" negde daleko i duboko i da im ne dozvolim da isplivaju na povrsinu. Pre dva dana moj Miskic i ja otisli smo na jedan rodjendan. Devetnaesti.  Isto kao i Miskov. Sin mog brata, zavrsio ekonomsku skolu, priprema se za prijemni na fakultetu, snajka iznosi matursko odelo, a ono prelepo, belo, moderno, i stoji mu kao saliveno. U ocima i brata i snajke vidim srecu i ponos. Momak lep kao andjeo. Pa mu jos slave 19. rodjendan. Ja kao tetka, naravno pozelim mu svu srecu ovog sveta, raspitujem se koji ce fakultet upisati, hvalim matursko odelo....a sve to pazljivo prati i posmatra moj Milos. I pred svima moje dete mene pita :"Laki mogu ja namatursko"?  U sobi nastaje tajac, svi gosti se zgledaju i cekaju moj odgovor.I opet poznati bol, i poznata tuga,  i takva praznina u dusi da me prosto kida.... Koliko to snage treba da se kaze savrseno mirnim glasom, svome detetu koje nije moglo ni prvi razred osnovne skole da zavrsi : "Naravno, icices i ti na maturu kad zavrsis skolu". Njemu je to bilo dovoljno, on je zadovoljan sa mojim odgovorom, a u meni bezbroj osecanja, pitanja, .....Koju skolu?  Dnevni centar za osobe ometene u mentalnom razvoju ? To je nasa skola . Ne zelim da me neko pogresno razume. Ne sazaljevam sebe, ne sazaljevam moje dete, zalim za njegovim najboljim godinama, za onim sto mu je uskraceno, za sve one radosti koje mladost pruza : matursko vece, skolski drugovi, strepnja pred ispit, ljubav, izlasci.....milion stvari. Al, nek ide zivot i mi sa njim...pa i u nasem Dnevnom centru mozemo organizovati matursko vece, i kupiti matursko odelo, pozvati muziku. I kod nas se svaki dan nesto novo nauci i savlada. Ne zelim da lazem moje dete. Ako sam nesto obecala tako ce i biti.  A vec smo se dogovorili, kad bude matursko , mama ostaje kuci a on ide na muziku. Doslo vreme da se "otrgnemo" od mamine suknje Fri, 30 May 2008 03:13:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/42912/      Šta da vam pričam o njemu,drugorođeni od tri divna sina koja imam,živi svoje najbolje godine,mladost,radoznao, pun pitanja,zaključaka,dobrih i loših iskustava,puno toga ga još čeka,nekada veseo,nekada tužan kako to već biva.Traga za nečim ,upoznaje svet oko sebe,gradi sebe  a u tom traganju  pojavio se osećaj ne sigurnosti i tada  kada je otkrio šta bi moglo da mu pomogne da bi se on osećao bolje i sigurnije poče priča druga.           Sve ovo zajedničkim snagama satima razgovarajući preživesmo,njegova nesigurnost i  sve što ide sa tim,  suze,roditeljski strah, briga ,pitanje da li je to jedini način da se on oseća sigurnijim,pokušaj da mu se kaže mada on to zna da smo  uz njega, od rođenja za ceo život koji mu podarismo,ali zalud reči. Želja da se istetovira napravi haos u  kući .A ako tako oseća  da mu to baš to treba , naravno da može,  treba samo da shvati sa njim i uz njega smo u toj priči, makar kakve odluke donosio.Upravo  u ovoj  nije toga odmah bio svestan .Počelo je traženje adekvatne tetovaže,prijatelji priskočiše u pomoć,ma šta sam mogla znati o svemu bezobzira koliko god sam se dosada trudila je bilo nedovoljno iz mog ugla gledajući da bih sve shvatila,prihvatila  i premostila nastalu situaciju, a čineći sve u njegovom interesu .Njegovo strpljenje da se  što  pre istetovira  je bilo pri kraju,pokušaj da dobijem na vremenu da prikupim sve informacije potrebne da se to uradi na najbolji,za njega najbezbedniji način  napravi pometnju.Pogrešno je sve shvatio misleći da mu ne bi dozvolili.Izgladili smo nesporazum ali  mučno.Svesni smo da je pokazao  zrelost mogao je bez dozvole roditelja da se istetovira , punoletan je čak 2 meseca a ipak nije uradio bez razgovora sa nama.Dogovorio je vreme kada će dotični gospodin da dođe i obavi razgovor sa njim a i sa nama,da li je spreman,da li je to njegova konačna odluka,šta ako se jednoga dana predomisli kako je ukloniti itd. sve sam o dotičnom gospodinu od sina saznala i  pre nego što se pojavio,gde  radi,koliko iskustva ima  ali  zbrka u mojoj glavi ipak nije jenjavala.               Stigao je tačno u dogovoreno vreme  motorom,skinuo je   kacigu, pod kacigom marama,pogledala sam ga kao da sam monstruma videla u kući. Konfuzija u glavi opomena sebi samoj  "Ma šta si i očekivala da će sa aktovkom i kravatom da stigne. Hej 21.vek je probudi se!!!"  . Srdačno se pozdravio sa nama,meni je preostalo da se nakon upoznavanja pridržavajući se prethodnog dogovora da ću ih naravno ostaviti same,pobegnem  u kuhinju kao baš sada nešto privodim kraju a da me pitate šta sam juče kuvala ne bih znala da vam odgovorim. Misli su navirale same "Ma  daj,ludo jedna,šta već umišljaš,ti im fališ tamo,  najbolje da mene pita zašto mi dete želi tetovažu i da ja odgovaram umesto njega!!!!". Nazvah muža da li stiže u skorije vreme kući,počela sam kroz neki poluplač i polusmeh da mu govorim u telefon " Lako je tebi, volela bih i ja  prekovremeno da radim, Joj na motoru je stigao.....itd."              Čekanje se oteglo nikada da izađu,ma sad će odmah da se tetovira,znala sam da neće imati strpljenja,uzalud pričamo danima .               Vrata od sobe se otvoriše,olakšanje, najsmejani izađoše iz sobe još mi gospodin i namignu, dovoljan znak da shvatim da nemam razloga za brigu,staviše mi do znanja da su se lepo ispričali i   dogovorili da sve odlože za nedelju dve dana,zbog priprema za ovaj poduhvat,radi se o maloj tetovaži iz sinovljevog  ugla gledano  savršena,a tek iz mog presretna sam,a i na vremenu koji je gospodin svima ostavio.             Odahnuh do tada ali mi došlo da podelim sa vama.Pade mi napamet ne tako davno sam gledala  jedan video klip. " Da piju,pušu ... sve mogu da razumem a da sede na ladan beton to ne!!!"  izmenila bih ga i dopunila"Da piju,pušu i "tetoviraju se" a da sede na ladan beton to ne!!!.ili možda "Da piju,pušu,sede na ladan beton, a da se tetoviraju to ne!!! Znajući sebe nećete ostati uskraćeni kako je prošao dan  tetovaže,dobila sam dozvolu da prisustvujem,šalim se izrazio je želju da budem sa njim, a kako da dotičnog gospodina  ne mlatnem po prstima dok mi detetu sa nekim iglicama   nanosi boltu  moram da se kontrolišem ,  a ko zna šta će još i meni do tada pasti napamet , za sreću svoga deteta spremna sam na sve ako treba i tetovaža ma makar i bolela samo da mi je dete sretno .                 Ovog trena mi pade na pamet,da vas priupitam  kako bi ste  postupili  da se ovako nešto vama dešava  ??? A ako ste kojim slučajem vršnjak mog sina, tek vaše mišljenje bih volela znati,to bi mi bilo posebno drago,da li biste sve ovo podelili sa roditeljima???   Sat, 24 May 2008 18:17:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/42599/ Prelepu pesmu koja se čula sa radija  u kombiju prekide pištanje mog mobilnog telefona.Bacim pogled  onako u vožnji na displej “Gazda”.U principu kad god vidim da on zove pustim da telefon malo duže zvoni mislim da se to i njemu dopada ,ali se stidi da mi kaže.Otvorih vezu a sa druge strane se začu  glas moga  poslodavca ,samo sam pogledao na sat i tačno sam znao šta mi je spremio.Pošto ima običaj da me nazove u pola dva i kaže mi da moramo nešto jako hitno da odradimo ,tako je bilo i ovoga puta.»Slušaj hajde skokni do Prokuplja  tu si u blizini ,ugovorio sam kupovinu brašna svrati samo do tog mlina i uzmi nekoliko džakova brašna da ga isprobamo.»sve njegove rečenice ovako zvuče. Sve je kod njega prosto ,brzo jednostavno ,ma kad ga poslušam ja sam već kući.Šta ću okrenem kombi pa za nekih sat vremena « skoknuh » do Prokuplja.Na ulazu u grad sa desne strane prođoh pored zelene  pijace.A već u centru grada s leve strane  otkrio se lepo uređen  ne veliki trg.Oko trga   lokali a ja sam pogledom tražio neku  ćevabdžinicu  jer se moj stomak u veliko oglašavao povremenim krčanjem.Od nekoliko prolaznika saznam lokaciju mlina i za  nekoliko minuta se obreh  na kapiji mlina.Pored portirnice me stvarno čekalo  nekoliko džakova brašna koje uz pomoć portira ubacismo u  zadnji deo kombija  i  nakon potpisivanja otpremnice odmah krenem nazad.Prolazeći pored trga stomak me podseti da sam  mu dao zanimaciju još jutros .I naravno desni migavac ,ručna  nagore  ključ u ruke pa pravac na klopu.Navigacija od strane meštana mi u ovom slučaju nije bila potrebna  čulo mirisa razvijano poslednjih godina  je bilo sasvim dovoljno da nađem objekat sa roštiljem.Primamljivi miris je dopirao iz jednog mlečnog restorana u dnu trga .Čim sam ušao podigoh naočare na čelo klimnu glavom mladiću iza pulta i  pogledom počeh da tražim mesto da sednem.Lokal  veliki pun gostiju  po sredini stolovi okrugli i uz njih metalne stolice,a desno uz zid celom dužinom poređani separei. Jedan separe beše prazan pa se uputih ka njemu,mogo sam da uzmem nešto pa da grickam usput  ali  posle svi mogu da vide sa mojih pantalona šta sam koristio od priloga. Ubrzo pošto sam zauzeo poziciju i naručio kod  ljubazne devojčice, klopa je bila ispred mene, i jedno ladno oznojeno pivo  sa čije etikete me gledala rogata životinja sve vreme dok sam jeo.Kada su se one pojavile na vrata gutao sam poslednji zalogaj sendviča a ono ljubazno devojče mi spuštalo šolju sa kafom na sto.Okretale su se na sredini lokala tražeći slobodno mesto ,dok sam ja  cedio zadnje kapi piva u čašu .Ljubazno devojče ih povede ka mom stolu  «Gospodine da li bi bio problem da ove dve gospođe sednu ovde, vi ste i onako gotovi ?»pita devojče jako ljubazno.»Da svakako nema problema ja sam  i onako gotov odavno samo još uvek neću to da priznam ,izvolte .»povukoh jaknu  i kapu koje sam stavio odmah nasuprot mene napravivši mesta da gospođe sednu.Tek pristigle gošće se osmehnuše i klimnuše neobavezno glavama što sam ja protumačio kao «Hvala,i  dobar dan » Prva  izvadi cigarete iz torbe i spusti ih na sto dok je druga u najveće deklemovala devojčetu šta da im donese.Par puta  se pogledasmo dovoljno da primetim da obe imaju  oči svetlo plave boje.Razmeniše po koji šapat da bi se jedna od njih odma nakon toga nagla do pola stola  pozivavši me pogledom da i ja uradim isto.Pa kako sam zadavao konačni udarac rogatom pivu  učinih i ja isto.Zbog  nečega veoma glasnog što je ličilo na muziku  komunikacija nam je bila otežana ali nešto sam čuo nešto joj čitao sa  usana a dobar deo  sam i pretpostavljao.»Izvini odakle si ?» progovori dok joj je iz usta izlazio dim  od cigarete koju taman što je  zapalila.»Iz Pirota .»žmirkajući na jedno oko od onog dima joj odgovorih.»Jako si mi poznat ,ja tebe znam od nekud «zaključi islednički me gledajući .» Da li ti imaš neke veze sa televizijom? «  ne gubivši  vreme postavi mi novo pitanje.» Da, veoma sam blizak sa televizijom ,kontaktiramo uglavnom preko televizora « kroz smeh joj odgovorih.Nasmejaše se i one.Taman sam planirao da ih pozdravim i krenem kad jednoj od njih pozvoni telefon ,čekaj pa ta ....pesma ....je....ne može biti....kolika je verovatnoća da su to one.....ma ne.....Ali odustadoh od polaska već  podigoh ruku pozivajući devojče «Meni još jednu kaficu , da li hoćete i vi da popijete nešta da mi pravite društvo? « i posle kratkog nećkanja naručiše po toplu čokoladu. « Vas dve  ste odavde ? « preuzeh ulogu islednika.» Ma ne ,ovde smo poslom  a iz Smedereva smo «napokon progovori  druga lepim zvonkim glasom devojčice.Pijuckajući kafu  pogledom sam tražio bilo kakav znak identifikacije.Sada i gospođa sa  lepim glasom zavuče ruku u svoju torbu i na sto stavi kutiju cigareta a na  kutiju položi upaljač.Stiže i topla čokolada  i obe počeše da prave mesto na stolu da devojče spusti šolje.Sada sam mnogo bolje video šta je to ugravirano na zippo upaljaču.Ma koliko se trudio da  ne pokazujem svoje zaprepašćenje nije mi pošlo za rukom.» Nešto nije u redu  « zazvoni njen glas probijajući  tišinu koja je nastala pošto je momak za pultom  ugasio ono što je ličilo na muziku    dum,  du, dum, dum, du, dum, još mi je odjekivalo u ušima.»Možda će vam zvučati smešno ali naj verovatnije sam vas pomešao sa nekim,na vašem upaljaču je napisano Dragana  a ispod je ova slika škorpije pa me to asociralo na jednu poznanicu a i pesma na vašem mobilnom telefonu je njena omiljena . « čekam reakciju  na ova moja zapažanja ocenivši sve navedeno kao pucanj u prazno......» Vaske pa dal je moguće da si to ti ? « upita me ona, Dragana .»Pa  gde ovde da vas nađem  blogerke jedne « Sve što je kasnije bilo  ostavljam  vam da malo pustite mašti na volju..... Sat, 24 May 2008 20:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/42597/ Sve je počelo pre nekih mesec dana, poziv na caffe da pijemo kaficu sa mojom drugaricom,zovem klince upomoć da se ulogujem,kad oni daj mama nećeš valjda,pogledam ih i pomislim još kako hoću. Smejaće ti se ljudi,i počinju da mi drže predavanje,jer valjda oni to znaju.Mame na čat nikako.Čekajući moju prijateljicu,počela sam da istražujem gde ja to dodjoh,polako stvarala svoju sliku čitajući postove i donela odluku odustajanja nema.Bićeš bloger pa makar danima nespavala.Poslednjih meseci sam previše radila,zamorila se od svega,bežala u san da premostim neku sadašnjost oko sebe.Kao nešto pokušala da dovršim čitanje knjige, koja od tada stoji ostavljena u sobi na noćnom ormariću. Kao veliki obožavatelj ansambla Legende,koje mogu do iznemoglosti da slušam,a da mi na neki način daju inspiraciju da idem dalje,nekoliko stihova njihove pesme  Četrdesete me podstakoše jutros,pa samo malo da vas podsetim      "Stižu i četrdesete,pitanje rađa pitanje    šta mi to gasi nemire gde li to život uvire    Srebrom mi kosu šaraju iz oka laste nestaju    sve jače stežu navike u duši brojim ožiljke.    Tugu mi osmeh prikriva al' ona uvek ispliva    čeka duboko skrivena negde u mojim venama    Ne delim više godine,na tvoje i na pogrešne...."    Da nedužim dalje,nadovezujući se na objavljen post moje prijateljice, odoh da živim pedesete, a koje su najbolje?Za mene ONE KOJE SE ŽIVE DIŠUĆI PUNIM PLUĆIMA a to su upravo ove,na čudan način spoznah, a za Vas ?     Uredniče bloga ako sam promašila temu sazovi sastanak pa daj smernice   Sat, 24 May 2008 18:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/musketari/42595/