Stvarno vec dugo nisam nista pisala.Kako rece jedan nas drug i jos napisa post o tome kako mu se izgubila, pa nikako da se vrati, te molio blogere ako je sretnu ili nedaj boze nadju, da mu je vrate, tako sam i ja cekala i cekala da se i moja INSPIRACIJA sretno vrati ma gde god bila. Medjutim nje nema pa nema. Ali ko nju sisa, neka radi sta god hoce, ja sam dobila jednu ozbiljnu kritiku i pitanje " Laki, zasto vise ne pises"? Tu sam ja redovno, citam, pratim, ponekad komentarisem. Sad nesto razmisljam da sam zaista u pravu kad kazem da dobijem zelju da pisem samo kad me neka teska muka i nevolja snadju. Bogu hvala izgleda da mi je krenulo nabolje cim ne pisem odavno. Imam jednu prelepu vest, a pisala sam ovde u "musketarima", da je moja prijateljica cekala bebu. Tada smo i ja i vrbares bile van sebe od srece ali smo ujedno i bile u neizvesnosti i strahu kako ce sve to do kraja biti. Na Svetu Petku nasa prijateljica (skolska drugarica) donela je na svet zdravu, lepu i veliku devojcicu. (4250) Nasa prijateljica pocinje da zivi svoje najbolje godine,svoje godine materinstva, doduse malo sa zakasnjenjem, al zar nije ocit dokaz da NIKAD NIJE KASNO.