Sve je počelo pre nekih mesec dana, poziv na caffe da pijemo kaficu sa mojom drugaricom,zovem klince upomoć da se ulogujem,kad oni daj mama nećeš valjda,pogledam ih i pomislim još kako hoću. Smejaće ti se ljudi,i počinju da mi drže predavanje,jer valjda oni to znaju.Mame na čat nikako.Čekajući moju prijateljicu,počela sam da istražujem gde ja to dodjoh,polako stvarala svoju sliku čitajući postove i donela odluku odustajanja nema.Bićeš bloger pa makar danima nespavala.Poslednjih meseci sam previše radila,zamorila se od svega,bežala u san da premostim neku sadašnjost oko sebe.Kao nešto pokušala da dovršim čitanje knjige, koja od tada stoji ostavljena u sobi na noćnom ormariću. Kao veliki obožavatelj ansambla Legende,koje mogu do iznemoglosti da slušam,a da mi na neki način daju inspiraciju da idem dalje,nekoliko stihova njihove pesme  Četrdesete me podstakoše jutros,pa samo malo da vas podsetim   

  "Stižu i četrdesete,pitanje rađa pitanje

   šta mi to gasi nemire gde li to život uvire

   Srebrom mi kosu šaraju iz oka laste nestaju

   sve jače stežu navike u duši brojim ožiljke.

   Tugu mi osmeh prikriva al' ona uvek ispliva

   čeka duboko skrivena negde u mojim venama

   Ne delim više godine,na tvoje i na pogrešne...."

   Da nedužim dalje,nadovezujući se na objavljen post moje prijateljice, odoh da živim pedesete, a koje su najbolje?Za mene ONE KOJE SE ŽIVE DIŠUĆI PUNIM PLUĆIMA a to su upravo ove,na čudan način spoznah, a za Vas ? 

   Uredniče bloga ako sam promašila temu sazovi sastanak pa daj smernice