Šta da vam pričam o njemu,drugorođeni od tri divna sina koja imam,živi svoje najbolje godine,mladost,radoznao, pun pitanja,zaključaka,dobrih i loših iskustava,puno toga ga još čeka,nekada veseo,nekada tužan kako to već biva.Traga za nečim ,upoznaje svet oko sebe,gradi sebe  a u tom traganju  pojavio se osećaj ne sigurnosti i tada  kada je otkrio šta bi moglo da mu pomogne da bi se on osećao bolje i sigurnije poče priča druga.

          Sve ovo zajedničkim snagama satima razgovarajući preživesmo,njegova nesigurnost i  sve što ide sa tim,  suze,roditeljski strah, briga ,pitanje da li je to jedini način da se on oseća sigurnijim,pokušaj da mu se kaže mada on to zna da smo  uz njega, od rođenja za ceo život koji mu podarismo,ali zalud reči. Želja da se istetovira napravi haos u  kući .A ako tako oseća  da mu to baš to treba , naravno da može,  treba samo da shvati sa njim i uz njega smo u toj priči, makar kakve odluke donosio.Upravo  u ovoj  nije toga odmah bio svestan .Počelo je traženje adekvatne tetovaže,prijatelji priskočiše u pomoć,ma šta sam mogla znati o svemu bezobzira koliko god sam se dosada trudila je bilo nedovoljno iz mog ugla gledajući da bih sve shvatila,prihvatila  i premostila nastalu situaciju, a čineći sve u njegovom interesu .Njegovo strpljenje da se  što  pre istetovira  je bilo pri kraju,pokušaj da dobijem na vremenu da prikupim sve informacije potrebne da se to uradi na najbolji,za njega najbezbedniji način  napravi pometnju.Pogrešno je sve shvatio misleći da mu ne bi dozvolili.Izgladili smo nesporazum ali  mučno.Svesni smo da je pokazao  zrelost mogao je bez dozvole roditelja da se istetovira , punoletan je čak 2 meseca a ipak nije uradio bez razgovora sa nama.Dogovorio je vreme kada će dotični gospodin da dođe i obavi razgovor sa njim a i sa nama,da li je spreman,da li je to njegova konačna odluka,šta ako se jednoga dana predomisli kako je ukloniti itd. sve sam o dotičnom gospodinu od sina saznala i  pre nego što se pojavio,gde  radi,koliko iskustva ima  ali  zbrka u mojoj glavi ipak nije jenjavala.

              Stigao je tačno u dogovoreno vreme  motorom,skinuo je   kacigu, pod kacigom marama,pogledala sam ga kao da sam monstruma videla u kući. Konfuzija u glavi opomena sebi samoj  "Ma šta si i očekivala da će sa aktovkom i kravatom da stigne. Hej 21.vek je probudi se!!!"  . Srdačno se pozdravio sa nama,meni je preostalo da se nakon upoznavanja pridržavajući se prethodnog dogovora da ću ih naravno ostaviti same,pobegnem  u kuhinju kao baš sada nešto privodim kraju a da me pitate šta sam juče kuvala ne bih znala da vam odgovorim. Misli su navirale same "Ma  daj,ludo jedna,šta već umišljaš,ti im fališ tamo,  najbolje da mene pita zašto mi dete želi tetovažu i da ja odgovaram umesto njega!!!!". Nazvah muža da li stiže u skorije vreme kući,počela sam kroz neki poluplač i polusmeh da mu govorim u telefon " Lako je tebi, volela bih i ja  prekovremeno da radim, Joj na motoru je stigao.....itd."

             Čekanje se oteglo nikada da izađu,ma sad će odmah da se tetovira,znala sam da neće imati strpljenja,uzalud pričamo danima .

              Vrata od sobe se otvoriše,olakšanje, najsmejani izađoše iz sobe još mi gospodin i namignu, dovoljan znak da shvatim da nemam razloga za brigu,staviše mi do znanja da su se lepo ispričali i   dogovorili da sve odlože za nedelju dve dana,zbog priprema za ovaj poduhvat,radi se o maloj tetovaži iz sinovljevog  ugla gledano  savršena,a tek iz mog presretna sam,a i na vremenu koji je gospodin svima ostavio.

            Odahnuh do tada ali mi došlo da podelim sa vama.Pade mi napamet ne tako davno sam gledala  jedan video klip. " Da piju,pušu ... sve mogu da razumem a da sede na ladan beton to ne!!!"  izmenila bih ga i dopunila"Da piju,pušu i "tetoviraju se" a da sede na ladan beton to ne!!!.ili možda "Da piju,pušu,sede na ladan beton, a da se tetoviraju to ne!!! Znajući sebe nećete ostati uskraćeni kako je prošao dan  tetovaže,dobila sam dozvolu da prisustvujem,šalim se izrazio je želju da budem sa njim, a kako da dotičnog gospodina  ne mlatnem po prstima dok mi detetu sa nekim iglicama   nanosi boltu  moram da se kontrolišem ,  a ko zna šta će još i meni do tada pasti napamet , za sreću svoga deteta spremna sam na sve ako treba i tetovaža ma makar i bolela samo da mi je dete sretno .

                Ovog trena mi pade na pamet,da vas priupitam  kako bi ste  postupili  da se ovako nešto vama dešava  ??? A ako ste kojim slučajem vršnjak mog sina, tek vaše mišljenje bih volela znati,to bi mi bilo posebno drago,da li biste sve ovo podelili sa roditeljima???