Vec sam jednom dala primedbu da ne znam o cijim i kojim "najboljim godinama" treba da pisem, ali to u stvari nije ni vazno. Kad naidje trenutak da se nesto napise, to je u stvari prava tema. Bas za ovaj blog. Pisala sam vec o "prvim septembrima", koliko su mi bili bolni, i koliko sam patila kad dodje taj period. Bilo pa proslo, al i danas kad pomislim na prvi septembar preplavi me tuga. Kao da je otkinut deo od mene, deo mog zivota. Kao da postoji praznina, koja zjapi , nedostaje mi nesto neprozivljeno....Jako se trudim da potisnem "prve septembre" negde daleko i duboko i da im ne dozvolim da isplivaju na povrsinu. Pre dva dana moj Miskic i ja otisli smo na jedan rodjendan. Devetnaesti. Isto kao i Miskov. Sin mog brata, zavrsio ekonomsku skolu, priprema se za prijemni na fakultetu, snajka iznosi matursko odelo, a ono prelepo, belo, moderno, i stoji mu kao saliveno. U ocima i brata i snajke vidim srecu i ponos. Momak lep kao andjeo. Pa mu jos slave 19. rodjendan. Ja kao tetka, naravno pozelim mu svu srecu ovog sveta, raspitujem se koji ce fakultet upisati, hvalim matursko odelo....a sve to pazljivo prati i posmatra moj Milos. I pred svima moje dete mene pita :"Laki mogu ja namatursko"? U sobi nastaje tajac, svi gosti se zgledaju i cekaju moj odgovor.I opet poznati bol, i poznata tuga,
i takva praznina u dusi da me prosto kida.... Koliko to snage treba da se kaze savrseno mirnim glasom, svome detetu koje nije moglo ni prvi razred osnovne skole da zavrsi : "Naravno, icices i ti na maturu kad zavrsis skolu". Njemu je to bilo dovoljno, on je zadovoljan sa mojim odgovorom, a u meni bezbroj osecanja, pitanja, .....Koju skolu? Dnevni centar za osobe ometene u mentalnom razvoju ? To je nasa skola . Ne zelim da me neko pogresno razume. Ne sazaljevam sebe, ne sazaljevam moje dete, zalim za njegovim najboljim godinama, za onim sto mu je uskraceno, za sve one radosti koje mladost pruza : matursko vece, skolski drugovi, strepnja pred ispit, ljubav, izlasci.....milion stvari. Al, nek ide zivot i mi sa njim...pa i u nasem Dnevnom centru mozemo organizovati matursko vece, i kupiti matursko odelo, pozvati muziku. I kod nas se svaki dan nesto novo nauci i savlada. Ne zelim da lazem moje dete. Ako sam nesto obecala tako ce i biti. A vec smo se dogovorili, kad bude matursko , mama ostaje kuci a on ide na muziku. Doslo vreme da se "otrgnemo" od mamine suknje
