Y.W.je bio dvadesetosmogodišnji kompozitor iz San Franciska. Njegova sestra M.J.W., je bolovala od neke retke bolesti nazvane po čoveku koji ju je otkrio ili prvi imao. Jedini siguran način da za kratko vreme zaradi dovoljno novca za sestrino lečenje bio je odlazak u Irak na tri meseca. Nije se dvoumio. Već petog dana boravka u Bagdadu dobio je dnevni zadatak obezbeđivanja kontrolnog punkta u istočnom delu grada. Sedeo je na jednoj od vreća peska i ubijao dosadne sate zapisujući misli i sećanja na dvolisnicu žutog papira. Šlem je okačio o kvaku džipa.Često se polivao vodom iz male, plastične flaše. Pisao je bez zastajanja i dodatnog razmišljanja radi ulepšavanja:

         «Samo jedan ton F, odsviran na klaviru u momentu najveće pažnje slušaoca može mu preneti sliku celokupnog mog života…Kada sam imao devet godina doživeo sam emotivni pečat bola kog se sećam u potpunosti. Sećam se zvuka sirene automobila i momenta prelaska točka preko kučeta koje se zadesilo na cesti. I tu je kraj. I početak. Scenu sam pohranio u misli i ostavio da spava. Dve godine kasnije počeo sam se interesovati za muziku. Govorili su mi da je to poprilično kasno, ali se ispostavilo da to važi samo za prosečne. Učio sam muziku, slušao je, disao, psovao, povraćao je pa opet gutao, … i razumeo je. Razumeti ne znači imati sposobnost kontrole i upotrebe, mogućnost objašnjenja i odsustvo zatečenosti i nesigurnosti kada se o tome povede rasprava. Mislim da razumeti znači prihvatiti da postoji fenomen, veći i stariji od čoveka, koji će nam dati samo onoliko sebe kolika bude naša senka kad stanemo pred njega.

          Kada mi je bilo dvadesetpet godina probudio sam sećanje na zgaženo kuče. Setio sam se i dva nova detalja vezana za taj dan iz detinstva:prvi, da je od  silnog uzbuđenja prizorom vena na mom vratu počela da udara toliko snažno da sam nalet krvi u njoj mogao osetiti bez dodira prstom, a ceo fizički doživljaj se završio jakim stezanjem u grlu. Drugi detalj je da je te iste noći, dok je bol bujao i igrao se sa novim svetom nespokoja koji se stvarao u meni, duvao jak vetar koji je uspeo da otvori prozor, nanese tešku zavesu do dirki klavira i odsvira zavesom ton F. Taj prizor mi je skrenuo misli sa kučeta i nagovestio kraj razmišljanja nemirom.

          A šta se tada zapravo događalo sa mnom? Momenat kada sam ugledao kako točak vrši pritisak na stomak kučeta i kako rebra ne uspevaju da taj pritisak izdrže nego u jednom momentu počinju da pucaju i melju utrobu,…,kada sam ugledao usklađenost otvaranja njuške u borbi za malo vazduha koji bi telu dao snage da pusti samo jedan cik olakšanja, i ravnodušan rad amortizera,…,otvorila se praznina u meni. Tu nastaje kulminacija vizuelnog  izazvana šokom i stvara se utisak zaustavljanja vremena:proces utiskivanja događaja u sećanje. Praznina je čekala znak. Znak je mogao da bude grom ili miris hrane ili glas majke ili šamar ili plamen ili , … , ton F. Taj znak je usmerio ceo moj kasniji život. Ton F je zatvorio jednu i otvorio drugu, mnogo dublju, prazninu. Priča o mom životu koji ispunjavaju praznine završava danas kada sam shvatio kako mora zvučati arija kojom mogu drugima preneti svoj osećaj iz perioda kada sam imao devet godina. Tek sad znam kako mogu jednim tonom odsviranim na klaviru u momentu najveće napetosti slušaoca kod njega proizvesti osećaj nekontrolisanog lupanja vene na vratu i skupljanje grla… Prkosiću vremenu živeći kroz druge, kroz one koji će čuti moju ariju i čije će senke preklopiti moju.

          Ispunjenosti koje doživimo pri slušanju muzike(čitanju knjige, gledanju pozorišne predstave, posmatranju slike…)su retki momenti koji nas opominju da veći deo života kroz praznine živimo. Ispunjeni prazninama…»

          Hemijska olovka je prestala da radi. Y.W. je okrenuo glavu u stranu dok je olovku tresao poput korišćenog toplomera. Na par metara od sebe je ugledao kako mu se velikom brzinom približava automobil. Imao je tek toliko vremena da zažali što nije stavio šlem na glavu, ali ne zbog sebe jer mu on ne bi mogao pomoći nego zato što bez šlema na glavi njegova sestra neće dobiti novčanu odštetu od osiguranja. Bio je dužan nositi ga.

          Naredni S.M. je bio udaljen osamdeset metara od mesta napada vozača samoubice. Čuo je jaku eksploziju i nekoliko sekundi kasnije zvuk sirene džipa u plamenu. Sirena je svirala F. Osetio je nemir praćen udarom vene na vratu i stezanje grla.