Saznaćeš moje ime

kad me ne bude više bilo,

saznaćeš moje snove

kad ih vetar daleko odnese,

u mojim rečima slobodu

više čežnji je snilo,

nijedna krila ne raširi

da do neba se uznese.

Saznaćeš moje namere

u rečima nenapisanim,

saznaćeš moje suze

na licima nasmejanim,

usporene godine,

nedostižne daljine,

ceh svoj naplaćuju,

saznaćeš moju ljubav

u mlađem zagrljaju.

Prestarele želje

i umorni snovi,

povijenih leđa

kostoboljom ćute,

klecava kolena

toliku tugu ne podnose,

saznaćeš moje strahove

kad samoću naslute.

Saznaćeš moje godine

kad vidiš prazne kofere

Ponekad poželim da pišem

Izređam neka slova, tek onako,

To je kao potreba da dišem,

Spavam, trčim ili idem polako

Ponekad te rečima oblikujem,

Pišem usne, oči, figuru ti vajam,

Iluzije svoje granice ispitujem

Nedostaješ mi pa te budan sanjam

Još jedan korak iz sebe

Dilema više

Meriti reči tegovima duše

Da ne bude previše?

Usahle boje iz nedara

Zalivam olovkom izdajnikom

Okuraženi stih samog sebe vara

Nestrpljiv da sagori pred kritikom

Još jedan korak iz sebe

Praznina više

Još jedan Salutatio sujeti

Sve dok ne prestane da diše