26.9.2012
Ostavljeni

Vreme nastavlja da teče
boli pogled na odlazeća leđa
prekinut u dahu
bez prilike za odbranu
ćutanje me vređa

otišla si ruku pod ruku
sa samom sobom
sopstvenom senkom maskirana
životom uplašena
okovana svojim kobom

vreme nastavlja da teče
zore će tešiti nove dane
olovkom ću terati stihove da leče
stare boljke i sveže rane

Objavio LoneWolf u 22:31 | kategorija: Stihovi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar



Komentari:

Pošalji komentar

Možda i jesi... (čudne su mi te astralne ravni, nikako se ne snalazim... a nikako da naletim na nekog ko bi me stvarno podučio...)
Poslao LoneWolf u 20:56, 28.9.2012 | Link | |
Kad ga nađeš, prosledi ga kod mene!
Mislim, tog "nekog"... )))))))))
Poslao BIBA u 21:03, 28.9.2012 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>