Vraćam mač u korice
vreme je za promene...

Avanture mnoge
mladošću silovite
nepromišljene
gorčinu su nakupile
besciljne
samo su prisvojile
deo mene
sebično

Vraćam mač u korice
vreme je za praštanje...

Neke ću sutone
prepričavati klincima
neke ću padove
hrabro prećutati
samo će retki
nepregledne daljine
u pogledu mom prepoznati

Vraćam mač u korice
domu se treba vratiti...

Pitam svoje ruke nemirne
dal’ su mačem uspele
san u javu da pretvore
staru ljubav da prebole

Na rukama tragovi
nečijih snova
na duši ožiljci
dalekih nadanja
preveliku cenu
neostvarenih snova
platio bih ponovo
u zamenu za kajanja

Vraćam mač u korice
i kačim o klin
oklop i šlem skidam
konja na pašu puštam
od ratnika ratar postajem

Vraćam mač u korice
vreme je setve...