Poslednji talasi kraj bure najavljuju,
preko njih, krhotine broda
sapliću se prema  luci
poslednji talasi, nesložni
otkucaje prigušuju
lede me grčevi u ruci

Kruže me seni
dah im osećam
zalasci bude setu i kajanje
skrštenih ruku
ne gledam unazad
stidim se
ne marim više za trajanje

Ne dadoh anđelima da me paze
ne mogaše prijatelji da me smire
ne naučih dovoljno
tebe
ne oprostih dušmanima
ne pružih sebi
sebe

Blizu su mirna mora
poslušni vetrovi i puna jedra
dići ću sidro
otploviću
spustiću suzu
uspomenu
u tvoja nedra