Ponekad poželim da pišem
Izređam neka slova, tek onako,
To je kao potreba da dišem,
Spavam, trčim ili idem polako
Ponekad te rečima oblikujem,
Pišem usne, oči, figuru ti vajam,
Iluzije svoje granice ispitujem
Nedostaješ mi pa te budan sanjam
Objavio
LoneWolf u 20:46 | kategorija: Stihovi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar