MUDROST

se zasniva na zdravom prosudjivanju i bazirana je na SPOZNANJU i RAZUMEVANJU.
Mudrost se definise kao sposobnost da se uspesno primeni znanje i razumevanje da bi se resili problemi, izbegle opasnosti i dostigli odredjeni ciljevi .
Mudrost sadrzi u sebi SIRINU ZNANJA i DUBINU RAZUMEVANJA, koje joj daju zdravo i jasno prosudjivanje.
Razumevanje, koje obuhvata i ostroumnost daje snagu mudrosti, koje doprinosi razboritosti i predvidjanju stvari.
Bozanska mudrost je uvek povezana sa poniznoscu, a nikad sa arogantnim ponosom i oholoscu.
Tako da ako je neko ponosan i misli da je mudar, ne moze biti mudar zato sto je ponosan.

MUDROST Je povezana i ne moze da egzistira nezavisno od LJUBAVI...
takodje PRAVA MUDROST JE PONIZNA.

Nemoguce je biti MUDAR I PONOSAN.

 
PONIZNOST je vise od lepog manira, poniznost ukljucuje isptavan stav srca.
Poniznost je odsustvo arogancije i stetnog ponosa.
Kao unutrasnja osobina srca, manifestuje se u karakternim crtama kao sto su blagost, strpljivost i razumnost; a razumnost ukljucuje popustljivost i prilagodljivost – suprotno od krutosti i nerazumnosti.

Poniznost se odlikuje NESEBICNOSCU i osnova je MUDROSTI.
Dakle istinska mudrost ne moze postojati odvojeno od poniznosti.

Mudri kralj Solomon je rekao:

" Ne budi suvise pravedan, ni suvise mudar; zasto bi sebe upropastio?

Ne budi suvise zao, ni lud: zasto bi umro pre vremena ? “ 

(Propovednik 7:16,17)

“ Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budes i ti kao on .”
“ Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar ”. 

(Poslovice 26:4,5)

Ovo su moji omiljeni biblijski citati... sami govore dovoljno za sebe  

(NE)LJUBAZNOST

prava ljubaznost je vise od puke uctivosti, ona podrazumeva svesnost, iskrenost i otvorenost, a iskrenost je cesto bolna.
Takodje prava ljubaznost je povezana sa ljubavlju.

Neljubaznost ima korene u narcisoidnosti i karakterisana je nesvescu.
Narcizam je osnovni preduslov neljubaznosti. Mozemo ga posmatrati kao poremecaj u razmisljanju. Tacnije, narcisi ne razmisljaju jasno o drugim ljudima – ako o njima uopste razmisljaju. Kako je njihovo razmisljanje o drugima ozbiljno osteceno, tako je i svest narcisa na slican nacin poremecena…

Naravno potreban je napor ispoljavati ljubaznost u ovako neljubaznom svetu.
Ljudi nisu navikli cak da na ljubaznost odgovore ljubaznoscu. Sve je to zbog pomanjkanja ljubavi prema ljudima kao i svesnosti i razmisljanju o drugim bicima.

Prava ljubaznost nema samo izgled uctivosti vec ukljucuje i promisljeno konfrotiranje da bi se zastitili visi principi.
Prava ljubaznost zahteva iskrenost i otvorenost, i mislim da je malo onih koji su spremni na to. Takodje potrebno je biti posvecen istini i spreman suociti se sa istinom.…
Moze se definisati kao svesno motivisano organizaciono ponasanje koje je eticko.

Dok neljubaznost uglavnom proizilazi iz nesvesti i ima korene u narcizmu.

Prava ljubaznost se definise kao svesno motivisano organizaciono ponasanje koje je eticki potcinjeno Visoj sili.; tacnije, eticko potcinjavanje Visoj sili (Bogu).

Bog je svetlo, ljubav i istina. Bilo ko ko je duboko posvecen ljubavi, svetlosti i istini bice zaista ljubazan.
Sto smo svesniji svojih poziva, utoliko smo sposobniji da svesno saradjujemo sa Bogom u njegovim planovima za nas…

Ljubaznost je u dubokoj vezi sa obzirnoscu, svesnoscu i moralom.
Mi mozemo da izaberemo da postanemo svesniji i ljubazniji, jer posedujemo slobodnu volju…
Temelj ljubaznosti – svesnost sebe i drugih…
Duhovna moc je uvek ljubazna.
Neljubaznost se moze opisati kao pogresna upotreba moci.

Pozvani smo na pravu ljubaznost a ne na prividnu finocu.
Istina moze zaboleti, ali na duge staze ona je uvek isceljujuca.
Ljubaznost zahteva otvorenost, iskrenost prema sebi i iskrenost prema drugima.
“…jer nema nista skriveno sto se nece otkriti, niti tajno sto se nece doznati.”

" Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, vec kakvi smo mi."


u PORODICI

Postoji problem idolatrije porodice. Zbog toga je Isus neprestano objasnjavao da je nas primarni poziv, poziv prema Bogu, a ne prema porodici i da je vazniji od lojalnosti prema porodici. To je morao da ponavlja zato sto se borio protiv idolatrije porodice.

Jedan od razloga idolatrije porodice je zastarelo shvatanje ljubaznosti kao vrste uctivosti bez konflikta.
Prava ljubaznost je u iskrenosti i otvorenosti, u izazovu porodici i njenim nerazumnim normama. Ispravna je stvar suprostaviti se drugima, kada osecamo da je to u saglasnosti sa visim principima. Izbeci ovakvu vrstu ljubaznosti, zbog laznog mira u kuci, je kukavicka odluka i izdaja visih principa.

Drugi razlog idolatrije porodice je zloupotreba moci autoriteta. Mnogi roditelji u svom narcizmu, prelaze normalne granice, i pocinju da da veruju i da se ponasaju kao da su zaista bogovi. U nekom smislu, deci njihovi roditelji i predstavljaju neku vrstu bozanstva.

Treci razlog idolatrije porodice je Bozja zapovest o postovanju roditelja. Deca prirodno zele da postuju svoje roditelje. Problem nastaje kada njihovi roditelji nisu dostojni postovanja.
U nameri da, zbog takvog formalnog shvatanja ljubaznosti, podnose represivno roditeljsko ponasanje, mnoga deca su morala da izgrade auto-destruktivne mehanizme unutrasnje kontrole i samozavaravanja. Takvi mehanizmi proizvode teske neuroze.

Cetvrti razlog je taj sto su porodice, kao i sve ostale organizacije, sistemi. Sistemi odbijaju promenu.
Prekrsite porodicnu tradiciju i nema sumnje da ce sistem uzvratiti. Poremetili ste ravnotezu stvari i porodicne norme ce mozda morati da se menjaju.

PREDRASUDE

Predrasude nas sprecavaju da vidimo stvari i ljude onakve kakve jesu, zamagljuju istinu...To je zato sto smo skloni da gledamo kroz sebe ...
Treba se osloboditi toga, izaci iz sebe, svojih predodzba, iskustva i etiketa...
Niko nije imun na neku vrstu predrasuda zbog iskustva koje ima, vaspitanja itd...
Bitno je biti svetan toga i raditi na tome, biti otvorenog uma za nove stvari, nove ljude...

U nasem drustvu preovladavaju nacionalne i religiozne predrasude...  a zatim i sve druge...

Predrasude pocivaju na NEZNANJU...
ili iskustvu...
Predrasude prema ljudima naravno postoje jer ljude vidimo onakvima kakvi smo mi..

Kao sto predrasude proizilaze iz neznanja, tako iz predrasuda prizilazi mrznja.

" Neke ljude mrzimo zato sto ih ne poznajemo, a ne zelimo da ih upoznamo zato sto ih mrzimo."

Ipak, kao sto se mogu razviti, predrasude se mogu i ukloniti...

"Predrasude su vrsta emocionalnog obrazovanja koje se stice rano u zivotu, uslovljavajuci reakcije koje je tesko u potpunosti otkloniti, cak i kod odraslih ljudi koji su svesni koliko grese.
”Emocionalno, predrasude se stvaraju u detinjstvu, dok uverenja koja ih opravdavaju nastaju kasnije”.

“Kasnije u zivotu vi mozda zelite da se oslobodite predrasuda, ali je mnogo lakse promeniti intelektualna uverenja nego duboko usadjena osecanja."

Na primer mnogi “juznjaci” su priznali da iako vise nemaju predrasuda prema crncima, ipak imaju osecanje gadjenja kada se sa njima rukuju.
Osecanja su deo zaostavstine koju smo prihvatili kao deca u svojim porodicama.

Predrasude se tesko mogu iskoreniti, ali moze se promeniti stav prema njima.
Predrasude se sporo menjaju, ako se uopste menjaju. "

SLOBODA

Platonova misao: "Od slobodnog coveka ne moze se napraviti rob, jer je slobodan covek slobodan cak i u zatvoru. "

Sloboda se ne nalazi u spoljasnjim okolnostima. Sloboda se nalazi u srcu.
Sloboda je u svesnosti, u spoznaji i prihvatanju istine.
Sloboda je stanje duha.
Naravno, ne moze covek biti slobodan u apsolutnom smislu, ali moze biti duhovno slobodan; slobodan od robovanja ljudima, slobodan od predrasuda, slobodan od uslovljavanja, slobodan od straha...

Jedina prava sloboda je DUHOVNA sloboda.

Jos nesto o SLOBODI ..........

Malo ko je sposoban da bude SLOBODAN, tj mozda i jeste sposoban ali NE ZELI, jer sloboda, prava SLOBODA nosi sa sobom i ODGOVORNOST , naravno odgovornost i prema sebi i sopstvenom zivotu i prema drugima….

Ali ljudi beze od odgovornosti jer im se cini da je tako lakse...a to je samo privid, a bezeci od odgovornosti u stvari beze od sebe... od onoga sta su... zapravo.

Jer ne zele da se suoce sa sobom, da rade na sebi, da ulazu trud da se menjaju, jer je to jedini nacin da se duhovno covek uzdigne i da napreduje....

Jer sve tece, sve se manja... pa smo i mi primorani da se menjamo ukoliko zelimo da budemo slobodni….
Ako povredjujemo druge, mi nismo zapravo slobodni… Uvek smo robovi onoga sto cinimo… ako je to zlo, onda zla… ako je to dobro onda dobra…, s tim sto tada prestajemo biti robovi jer dobro ne zahteva da mu robujemo, ono nas oslobadja….
Trebamo se okrenuti sebi… suociti se sa istinom o sebi i stalno korigovati svoje slabosti i ono sto je lose kod nas… tako sticemo slobodu….Tako mozemo sa slobodom nastupati…..

A najveca slabost koju moramo prevazici je vlastita sujeta i egoizam... koje su povezane i kojima mi robujemo...

Treba razmisljati na nacin da sve sto imamo je dar od Boga i treba to ceniti …. I jedino smo slobodni ukoliko CENIMO ono sto imamo i ne smatramo to samo po sebi normalnim….. da li se ikada zapitamo da li smo uopste dostojni onoga sto imamo??? Da li se trudimo da budemo dostojni toga…. i da time pokazemo cenjenje i zahvalnost za ono sto smo nezasluzeneno dobili …. Jer iz cenjenja i zahvalnosti proizilazi ljubav….

Ukoliko ne umemo da cenimo, mi nismo slobodni….. ukoliko ne volimo nismo slobodni….
A ponos kao sujeta je onaj deo nas koji je destruktivan, koji ne ceni, koji trazi lose u svemu, koji sumnja i koji je nezahvalan, koji uvek zeli vise….
Svest o tome je prvi korak da ga prevazidjemo ….. Jer u svesnosti je ljubav…. u posvecenosti istini….

U nesvesnosti se radja zlo… postajemo robovi svojih zabluda…. svog neznanja… svojih predrasuda …. svojih slabosti…

Ali prava sloboda je moguca ipak ali moramo biti spremni da budemo SVESNI svega, da se suocimo sa ISTINOM i da budemo hrabri da je izaberemo, i da se trudimo da je budemo dostojni…. i da ostanemo dostojni….
Posvecenost istini po svaku cenu je duhovni put ljubavi…..
A Sloboda znaci biti na nivou ljubavi….
Pa nek svako razmisli koliko je stvarno slobodan…

INTUICIJA

Intuicija je definisana kao znanje koje se pojavi osobi bez nekog svesnog secanja ili rezonovanja.
Intuicija izgleda da ukljucuje i neku vrstu precice od uocavanja problema do resenja problema.
Odjednom znamo odgovor ili shvatamo situaciju.
To ne znaci da je intuicija neki impuls ili zelja.
Moze da izgleda slicna zelji zato sto se intuicija pojavljuje bez metodicnog rezonovanja.
Ali njeni koreni su mnogo manje emocionalni i misteriozni nego zelje koja dolazi od naseg prevrtljivog srca. ( “Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga moze poznati?” ~ Jeremija 16:9 )
Intuicija nije sesto culo kao sto neki kazu, ali istrazivanja pokazuju da se intuicija bazira na iskustvu, narocito na iskustvu osoba sa izrazenom senzitivnoscu……
Osoba gradi skladiste impresija Iz kojih moze da izvuce odjenom iznenada impresiju koja se naziva intuicija.
Intuicija nije neka misteriozna ili magicna osbina ili crta. Ona se pojavljuje prirodno kad osoba specijalizuje znanje u nekoj odredjenoj oblasti.
“Istrazivanja su pokazala da intuitivni ljudi imaju jednu osnovnu crtu, oni su eksperti na nekim poljima znanja.”
Izgleda da ljudi su intuitivni do one mere do koje poseduju neku ekspertizu. Ali zasto bi ekpertiza rodila intuiciju?
Nas um organizuje informacije u neke blokove ili obrasce, ovi obrasci ponekad omogucavaju nasem umu da premosti neke sporije I analiticke korake I stvara precicu do intuitivnih zakljucaka. Povecava se intuicija kako mozak povezuje vise obrazaca.
Smatra se da su zene intuitivnije od muskaraca, vise je izvezbana u medjuljudskim odnosima; dok su neki vise nadareni intuicijom.
Mozemo je izgraditi tako sto obracamo paznju vise na nacin na koji ucimo; tako sto razjasnimo sebi sve sto ne razumemo, glavne obrasce i principe koji stoje iza toga.

Opasnost intuicije:
1. Ako je znanje na kome se bazira intuicija netacno;
2. moze biti obojena nasim emocijama..

Tako da samo oslanjanje na intuiciju kada donosimo neke bitne odluke ili procenjujemo ljude moze biti opasno….
Kada emocije investiramo u nesto, intuicija moze biti manje pouzdana, jedino ako mozemo svoje emocije da stavimo u stranu…
Bes, strah, mrznja, zavist su snazna osecanja i mogu snazno da uticu i da zagade intuiciju.
Ponos moze da nas vodi do toga da se suvise oslanjamo na nasu intuiciju; jer ponosne osobe kao da imaju poseban dar u vezi prosudjivanja i misljenja drugih. Oni mogu da tvrdoglavo idu za odlukom koja se temelji na intuiciji uprkos povredjenim osecanjima ili dobro promisljenom savetu drugih.
“ Jer ako neko misli da je nesto a nije nista, on obmanjuje svoj sopstveni um” ~ Galatima 6:3
Konacno, puno oslanjanje na intuiciju moze prouzrokovati mentalnu lenjost.
Ne postoji precica za sticanje spoznanja, razumevanja i mudrosti.
Organizovano studiranje je jedini nacin. Tako da umesto da se osoba hvata za prvu intuitivnu stvar koja dodje, mudra osoba gradi skladiste znanja koje postaje izvor razumevanja, uvida i intuicije.
Intuicija je jedino od prave vrednosti kada je u harmoniji sa najvecim umom svemira, umom Boga Stvoritelja, kao izvora prave mudrosti.

Da li ste intuitivni?

koliko se oslanjate na intuiciju??

Koliko vam intuicija pomaze u zivotu???

....

LJubav

A sta kada ljubav

prestane?

Kada prestanemo da volimo, umiremo… umiremo duhovno...

Zivi smo dok volimo, dok je ljubav u nama, dok mozemo da volimo… u pravom smislu… dok dajemo svoju ljubav drugima…, dok radimo na tome da potencijal ljubavi koji posedujemo uvecamo.
Ljubav je ziva, cini nas zivima, ako se ugasi u nama… umiremo, mrtvi smo… iako zivi naizgled.

Takodje ne treba mesati pravu ljubav sa zaljubljenoscu… Zaljubljenost je egoisticna, vezana za zelju, nerealna… ali ne mora da znaci da ne moze prerasti u ljubav…

Takodje sentimentalna ljubav nije prava ljubav, sentimentalna ljubav je lisena osecaja za pravednost… nije to pravi kvalitet ljubavi…

Jedino opstaje prava ljubav koja je sposobna da prevazidje sve prepreke, koja prasta, koja je dobra, milosrdna, nesebicna, pravedna i mudra… osobodjena bilo kakve porocnosti… i koja nije ljubomorna ni koristoljubiva… koja veruje, koja se uvek nada…;

samo takva ljubav nikada ne prestaje…

Ali prava ljubav zahteva nasu angazovanost i rad

na drugim osobinama na kojima se temelji i bez kojih ne moze da egzistira…

Prava jubav je aktivna, podrazumeva INICIJATIVU

,spremnost davanja i samopozrtvovanosti…

Takodje prava ljubav porazumeva isravan motiv srca…

...............................................

Dali svi vidimo zelenu boju na isti nacin ili je moguce da je neki vidimo kao crvenu ili neku drugu ali smo od malena uceni da se to zove zelena.

Gotovo sve stvari ili ljude mi gledamo kroz nasu prizmu, tako da se moze reci da stvari vidimo u razlicitim nijansama.
Ako stvari vidimo u drugoj boji, reklo bi se da je prizma kroz koju gledamo ozbiljno deformisana, da je nas ugao gledanja deformisan; zakljucak - znaci nasa svest je poremecena.

Ono sto nas sprecava da vidimo stvari, mogu biti nase predrasude, nasa uslovljenost, nasi pojmovi, nase kategorije, nase projekcije, etikete koje su nametnula nasa iskustva i nasa kultura.

A videti stvari onakve kakve su zapravo, a ne kako ih zamisljamo – znaci voleti.

Bukvalno je nemoguce tvrditi da neko voli, ako cak nije u stanju da vidi stvari oko sebe.

Ako zelenu boju vidimo kao crvenu – to bi nazvala duhovnim daltonizmom.

Koliko smo u stanju da vidimo stvari oko sebe onakve kave su objektivno … koliko smo u stanju da volimo ???

Pronikni u mene, Boze,

i upoznaj srce moje.

Ispitaj me i vidi

nespokojne misli moje.

I vidi ima li u meni

nesto sto me na put boli navodi

I vodi me putem vecnim…

(Psalam 139:23,24)

Postoji li zlo? 

"Sveucilisni profesor postavio je svojim studentima pitanje:
Je li Bog stvorio sve što postoji? Jedan student smjelo mu je odgovorio: Da, Bog je stvorio sve sto postoji!
Bog je sve stvorio? upita profesor još jednom.
Da, profesore odgovori student.

Profesor će potom: Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. Buduci da zlo postoji, a uzevši u obzir princip da nas odredjuje ono što radimo, onda je i Bog zao!

Student je ostao šutke, a profesor je pun sebe konstatirao kako je još jednom dokazao da je ono čto kršćani vjeruju zapravo mit.

Da li je SEBICNOST zlo?

Zar iz sebicnosti ne proizilazi zlo???
Zar zbog sebicnosti ne mozemo nauditi nekome.....tako sto mu na primer necemo pomoci....?

Egoizam  nije ako ne zanemarujemo sebe, svoje potrebe.....

Naravno da je potrebno voleti sebe da bi smo mogli voleti druge. Zar egoizam ne podrazumeva ako se skoncentrisemo samo na sebe a zanemarimo potrebe drugih.???

Egoizam je prirodjen ljudima zbog nesavrsenosti ili nasledjenog greha….
i zbog toga je potrebno uciti se nesebicnosti, tj pravoj ljubavi koja je nesebicna….
Iako posedujemo potencijal ljubavi , moramo je stalno razvijati i negovati i jedino tako mozemo prevazici urodjenu sebicnost… tako se priblizavamo izvoru ljubavi….(Bogu)

Inace egoizam jeste Zlo……i uvek je propracen manjkom ili nedostatkom ljubavi…

"SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE."

Dok prava LJUBAV je :

“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje  se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”


Mala je razlika izmedju sujete i egoizma….Kao sto je sujeta bolesna…..tako je i egoizam bolestan sam po sebi…...daleko od toga da je zdrav !!!
U korenu sebicnosti je ponos …ponos kao koren sveg moguceg zla…..

Da li moguce da egoizam ne ugrozava druge??? ..To je tesko izvesti. Ne mora da direktno ili odmah ugrozava druge , ali sigurno nanosi stetu okolini…..na bilo koji nacin….i ne mora da su posledice odmah vidljive, ali su neminovne….. Egoizam uvek ide na ustrb ljubavi, tako da nedostatak ljubavi ne moze voditi nicemu dobrom…..ide ka zlu…
Tako da egoizam sigurno ugrozava druge !!!

”Egocentricnost koja nije kontrolisana definitivno vodi u bolest.”

Egoizam nije postovati i voleti sebe, vec je preduslov da bi smo postovali i voleli druge.

Pre bih rekla da je egoizam voleti samo sebe, ne obazirujuci se na druge ljude, na to kako nase odluke uticu na njih, na njihove zivote....

Svako ima sustinu koja ga cini onim sto jeste. Zbog nase nesavrsne priorde smo sebicni….naginjemo ka tome…. A sta ako je kod nekoga ta sustina toliko egoisticna, da ne kazem zla, zar ne treba takva osoba raditi na sebi, svojim osobinama da bi bila manje egoisticna, jer egoisticna osoba ne moze biti srecna niti korisna za okolinu. Zadrzati svoju sustinu po cenu nesrece i izolovanosti? To ne . Jedino ako je neko prevazisao egoizam moze i treba se izboriti da ostane takav, za takvu svoju sustinu…,znaci sve zavisi od toga kakva je necija sustina.
Sebicnost se moze prevazici ali samo odricanjem svoje egoisticne sustine, radom na sebi, svojim osobinama…….
Naravno da osoba treba da zastiti sebe, svoju licnost od drugih, ali ako time ugrozava druge da li je takva licnost dobra ? humana ? Oni koji imaju dobre osobine svojim odlukama ni ne mogu naneti zlo drugima, a sebicne osobe mogu svojim odlukama naneti zlo drugima, ali ne moraju uvek….;to je nepredvidivo….zato je sebicnost opasna. U datom trenutku kada je mozda u pitanju egzistencija neke osobe ugrozena, sebicna osoba moze zbog okupiranosti samo sobom odluciti ili prevideti potrebe te njoj bliske osobe zbog cega ona moze pretrpeti uzasan gubitak ili joj nesvesno naneti zlo…. Ili cak svesno stiteci sopstveni ego… Nekad se pitam da li je moguce nesvesno nanositi zlo drugima ….??? Ali i sama nesvesnost ne opravdavao osobu, ona je kriva za ono sto ucini svesno ili nesvesno…. Kriva je za svoju nesvest ! Kriva je za samoobmanu jer time ne ugrozava samo sebe vec i druge ….

Moze se uzasno nauditi nekome, ukoliko neko ko je sebican zatvara oci pred stvarnoscu i ne vidi potrebu da pomogne osobi ciji je zivot “njoj drage osobe” ili u opasnosti ili ugrozen… I ukoliko zbog toga se desi da ta osoba zbog uskracena pomoci nastrada …. Tj zbog zbog necije sebicnosti….  to je zlocin… Samo malo sebicnosti i gubimo voljenu osobu… ??? Ironija zar ne … A mislili smo da je ubistvo najgori zlocin …. Dok sebicnost moze ubiti indirektno… unistiti nekoga … ugrozavati neciji zivot….. Da li je to mala stvar??? Zasto se sebicnost toliko potcenjuje???

Tacno je da sebicni ljudi ne znaju da vole i da daju, zbog cega su i sami nesrecni, ali time unesrecuju i druge oko sebe… Ali zasto ne znaju da vole??? Zasto nisu naucili ? Zasto nisu zeleli nauciti da pruzaju ljubav ….da daju sebe...  ???

Mudrost je naci ravnotezu…..u tome da volimo sebe , da zastitimo svoju individualnost i da volimo druge i da im pomazemo….
Ali prvi korak je prevazici vlastitu egocentricnost…..

Sebicnost je nedostatak ljubavi, neznaje; ali ako to nije dobro zar nije onda zlo?
Ja ne mislim da je zlo poegruba rec za sebicnost, jer iz sebicnosti proizilazi zlo, u manjoj ili vecoj meri... Mislim da sebicni ljudi jesu krivi za svoju sebicnost, bilo ona svesna ili nesvesna, jer se svako moze suociti sa vlastitom sebicnoscu i prevazici je…  svako moze biti bolja osoba ukoliko to zeli.
Ssebicnost iskljucuje ljubav…tj uvek je na ustrb ljubavi …. dovodi do samoce…

Moze se izleciti, ublaziti makar…. jer svi mi u sebi imamo potencijal ljubavi koju trebamo negovati i uvecavati je…

Nesebicnost u smislu stavljanja interesa drugih ispred nasih ne mora da podrazumeva da se odricemo svojih…..vec samo time ne narusavamo tudje…
A naravno da nije dobro izigravati samopozrtvovanost ili previsoko misliti o sebi u smislu da smo mi ti koji smo uvek nesebicni,… jer nije lako biti nesebican u pravom smislu.
I kada je u pitanju ta osobina, svi imamo na cemu raditi, nesebicnost podrazumeva trud i ispravan motiv, iz ljubavi ……Ako cinimo samopozrtvovana dela iz sebicnih interesa, da li je to onda nesebicnost??? Znaci bitan je motiv , i oni koju su iskreni prema sebi trebali bi biti svesni svojih motiva, ali ipak mislim da je malo onih koji razmisljaju o svojim motivima ili koji su ih svesni...

Svako je sam odgovoran za svoj zivot, za to da li jeste sebican ili nije ili zeli biti ili ne..…Takodje niko ne mora da trpi tudju sebicnost, jer nismo mi ti koji ce mo raditi da ispravljamo druge ( osim ako to neko ne zeli ili nam dozvol**** ili ako je u pitanju prijateljski odnos, imamo pravo na to, makar da pokusamo…); vec sebe, ukoliko to zelimo… Odgovorni smo za sebe, naravno i svako ce odgovarati zbog sopstvenih postupaka….Ali ako nasa sebicnost narusava tudju individualnost, bicemo odgovorni zbog toga….

U STA VERUJES, OSTVARUJE SE