Rece bezumnik u srcu svome:

“Nema Boga!”

Nevaljali su, gadna su dela njihova,

Nikog nema da dobro cini.

Pogleda Jehova s neba na sinove covecje,

Da vidi ima li koji razuman

koji Boga trazi.

Svi su zastranili, svi se pokvarili,

nikog nema da dobro cini,

nema nijednog….

( Psalam 14:1 )

Dictionary of the Bible Dr James Hastings kaze: “Nije se dogodilo da jedan pisac starog zaveta dokazuje ili da prigovara postojanju Boga. To nije u skladu sa duhom drevnog sveta u globalu, da porice postojanje Boga ili da koristi neke argumente da to dokaze.

Verovanje je bilo  nesto prirodno ljudskom umu i uobicajeno za sve ljude. To naravno ne znaci da su u to vreme svi bili bas predani Bogu… Daleko od toga Psalam 14:1  i  53:1 pominju BEZUMNIKA koji kaze u svom srcu da nema Boga ili prevod King James kaze “budala” za takvu osobu.

Kakava je osoba covek koji porice Boga? On nije intelektualna neznalica vec vec hebrejska rec za bezumnika naval  ukazuje na moralnu manjkavost ili nedostatak. Taj nedostatak nije slabost neka vec moralna i religiozna neosetljivost i nedostatak osecanja i percepcije. 

U nekim slucajevima neverovenje je namerno odbijanje nekoga da se suoci sa istinom kao sto kaze psalmista:

Takva osoba koja odbija da otvorenog uma trazi bozje dokaze  nikada nece doci do istine. Sama dela stvaranja svedoce o postojanju Boga, svuda oko nas su dokazi kao i u nama … tako da ne postoji izgovor za negiranje ili neverovanje…

Mnogi odbacuju mogucnost postojanja Stvoritelja jer ne zele u to da veruju…Neki smatraju da bi se priznanavanje autoriteta jednog  Stvoritelja sukobilo sa njihovom slobodom ili nacinom zivota koji vode.

Kod takve osobe postoji sebicna zelja da veruje u ono sto zeli.

Misli takve osobe su takve da stalno razmislja  kako da uzdigne sebe i onda odbija da prizna Boga. Znaci ponos i sebicnost mogu biti prepreka da neko prizna postojanje Boga. Ponos deluje tako da zaslepljuje coveka u odnosu na istinu, a ponosna osoba je  i  sebicna, tako da je i to sprecava da spozna ili da zeli da spozna nekoga ko je iznad nje i kome ce morati nesto dati ili kome se mora podloziti... Sigurno je da kada neko uzima pojam Boga, da pri tome podrazumeva nesto sto je inteligentno i dobro i puno ljubavi.... A oni koji ne zele svetlo, dobrotu i ljubav nece ni ici ka izvoru svetlosti dobrote i ljubavi... vec ce pokusati da ga negiraju ili ugase u svemu u cemu ga vide... Ali ko zeli istinu, ko zeli spoznati istinu, ko zeli ljubav, ko ceni dobrotu, neminovno ce krenuti u potragu za Bogom, ili kada dobije informacije vezane za njega , proverice ih, razmortice ih,  izucice ih...

Potreban je otvoreni um i intelektualno postenje (“spremnost da se pazljivo proveri da je ono u sta veruje istina i  da pokloni dovoljno paznje drugim dostupnim dokazima”) da bi se saznala istina,a takodje i ponizan stav srca, scrce ocisceno od oholosti i ponosa, srce koje je prijemcivo i dobro, srce koje zeli dobrotu i ljubav, koje je spremno da tu ljubav razvija i deli u vecnosti… 

Ono sto je izgubljno, izgubljeno je.... ono sto je propalo, mozda je i trebalo da propadane, jer cim je propalo nije bilo ni vredno, dobro je sto je propalo... Ne mozemo uvek znati sta je najbolje za nas u datom trenutku, ali verujem da prave stvari i pravi ljudi opstaju i odolevaju i najvecim iskusenjima...
Iz onoga loseg sto nam se desilo trebamo nesto nauciti, moramo nauciti jer teske stvari su uvek poucne, mogu nas ojacati za buduci zivot, nauciti nas da cenimo ono sto imamo vec, da cenimo male stvari i ono sto mozda do tada nismo ni primecivali ili vrednovali......
I ono sto je najvaznije, to nas moze nauciti - da cenimo vlastiti zivot... i da shvatimo vrednost naseg zivota, vrednost postojanja u univerzumu... i da je jedino vredno ulagati u sebe, u svoju licnost... izgraditi osobine koje su dragocene u ocima onoga koji nas je stvorio.... od koga zavisi nas zivot.....Tako se mozemo pribliziti Bogu.... Ako obratimo paznju na njega .... i on ce na nas.....
Tako cemo povratiti izgubljene delice raspuknute stvarnosti.... i ponovo steci samopostovanje, ako radimo na sebi i pronadjemo unutrasnju snagu da budemo zadovoljni sobom, zbog onoga sto jesmo..... a ne zbog onoga sto drugi ocekuju od nas ili sto mislimo da bi smo trebali da postignemo ili da posedujemo.....
Treba skupiti snagu i imati hrabrosti zakoraciti ponovo u novi zivot..... od pocetka..... ne zaleci za izgubljenim......To nije uvek lako , ali se treba osloboditi sentimentalne ljubavi prema proslosti koja moze biti pogubna i uvek nas vuci nazad...... Treba gledati napred i pronalaziti novi smisao i zadovoljstvo u novim stvarima..... novim ljudima... novim nadanjima...
Treba zakoraciti na put vecnosti hrabro.... iako prozet neizvesnoscu, ali oslobodjeni straha jer znamo da smo na sigurnom i da nas nista ne moze spreciti i odvojiti u stremljenju ka onome sto je nas cilj .... a to je ljubav i savrsenstvo u svu vecnost....
Nikada vise necemo osetiti beznadje praznih dusa.... izgubljenih nadanja i skoro umrlog srca.... Necemo vise ziveti u lazima sopstvenim i tudjim... nece nas put biti poplocan strahom i neistinom..... Na putu vecnosti istina ce prozimati nase srce i nasa dusa ce oziveti... nasa nada ce se probuditi... vera ce ojacati... a ljubav nas uciniti uzvisenima.... i dostojnima bozanskog puta.......