Moze li ko
razumeti
moj zivot
kada ga sama
ne razumem
Sme li se ko usuditi
hodnicima vecnosti
da me
pronadje
Smem li odvezati oci
i
krenuti ka svetlu
tvoje duse
Ka tebi
Ka sebi…
Smes li me milovati
iskrama tvoga
pogleda
Dok mi mrsis
kosu
vetrom zudnje
Zasto je jos uvek
tako mracno i hladno
na distanci
mogucih
htenja
Ko je zaledio
Sunce
Moje srece
Dok ceznjivo
gledas
iiniju mog obrisa
dok iscezava
u daljini
Moze li toplina
tvog osmeha
otopiti
ledene okove
koji me drze
u samoci
u odajama zaborava
Mogu li izaci
u zivot
tvoje skrivene
dusevnosti
Nakon hiljada
neprospavanih
noci
Hoces li moci
probuditi me
iz kosmarnog sna
u kojem
nestajes
uvek iznova
Izadji i povedi me
na svetlo
Tvog pogleda
rastopi me usnama
da ponovo
osecam
Odvedi me
u odaje
razumevanja
tvoga srca
mozda cu tamo
pronaci
ono sto mi pripada
od iskona…
