Vera ili tradicija
Gde je vera?
Koliko danas ljudi slavi uskrs???
Koliko je njih koji tvrde da su hriscani?
A koliko njih zapravo veruje u uskrsenje Isusa Hrista???
Koliko njih uopste veruje da Bog postoji, prvenstveno??? Da je on Stvoritelj svega??? Jer ako je Stvoritelj svega zasto bi mu bilo nemoguce da ponovo stvori tj uskrsne coveka?
Uskrsenje je temeljna hriscanska nauka… ako ne vereujemo da je moguce uskrsenje, onda nasa vera nema nikakvog smisla, to onda ni nije vera …
Jer ako Hrist nije umro ni vaskrsao onda nista… nas zivot je stvarno nista… nema nikakvu svrhu …
Hrist nam je svojim uskrsenjem otkupivsi nas od greha i smrti otvorio vrata vecnog zivota…
U tome je vera… Verovati u vecni zivot koji nam je podaren…
Verovati u otkupnu zrtvu Isusa Hrista na osnovu koje imamo oprostenje greha i time otkup od smrti…
A tradicija? Sta je tradicija I kakve veze ima sa verom… U staro doba Bog je zakonom bio prepisao neke obicaje… Dolaskom Hrista zakon je ukinut…
Hrist je doneo zakon ljubavi zasnovan na nacelima…
A obicaj koji se danas vezuje za uskrsenje – farbanje jaja… i drugi…
zna se da je taj obicaj paganskog porekla... kao vecina danasnjih obicaja i da nema veze sa Isusom Hristom.
Kad se uvukao u hriscnastvo i koje je njegovo izvorno znacenje???
Od kada ga hriscani slave iako je paganskog porekla... i zasto???
Koja je pravo znacenje i poreklo tog paganskog obicaja ???
Tacno nije jedini obicaj koji nema veze sa Biblijom ali treba znati poreklo obicaja i ne izmisljati kako je povezan sa Hristom ako nije.
Svako ko je citao Bibliju zna da Hristov zakon nema obredni karakter vec da je zasnovan na hriscanskim nacelima…
a kako Bog gleda na to sto se danas slave paganski obicaji, sta mislite???
Kako je u staro doba gledao na obozavanje drugih bogova ili idola???
sta je Isus rekao ? Zar nije rekao cuvajte se idolopoklonstva?
I vecina rituala i obicaja ima magijski znacaj – tj nije nista drugo nego uplitanje sa demonima.
kako Bog gleda na prakrikovanje obicaja koji imaju magijski tj demonski karakter?
Evo nesto o tome….
Farbanje jaja - paganski obicaj
Da li znate da obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, baš kao i u današnjem vaskršnjem slavlju? Eto još jednog paganskog obicaja! Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" piše da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik piše:
"Jaja su se kacila u egipatske hramove. Bunsen skrece pažnju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje.
Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).
Zašto ljudi, koji za sebe veruju da su hrišcani, farbaju jaja na Uskrs? Da li to cine pod pretpostavkom da Biblija nalaže ili zapoveda takav bezbožni obicaj? U Novom Zavetu nema ni spomena o farbanju jaja za Uskrs! Izvesno je da Hristos nije uveo takav obicaj. Apostoli i prvi hrišcani nisu cinili išta što bi nalicilo na takvu praksu. Zašto onda upražnjavati takav obicaj u današnje vreme? Zašto slediti paganizam, dok istovremeno pokušavate sebe da ubedite da ste hrišcanin, kada je vec sam Bog nazvao takve obicaje "gadovima"!?
Paganska boginja Ištar
Na engleskom se Uskrs kaže "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje Ištar koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Ištar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevišnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo.
Haldejska pozadina Uskrsa
Aleksandar Hislop u knjizi "Dva Vavilona" kaže: "Uskrsu na samom njegovom celu piše haldejsko poreklo. Uskrs ("Easter") je glavom i bradom Astarota, a to je jedna od titula boginje Beltis, carice nebeske..." (str. 103).
Drevni narodi su nadevali razlicita imena istim paganskim božanstvima. Fenicani su tu boginju zvali Astarota. Ista se pojavljuje pod imenom "Ištar" na spomenicima iz stare asirske prestonice Ninive koje je otkrio Lajard prilikom arheoloških iskopavanja (Ostin Lajard, "Niniva i Vavilon", tom II, str. 629). Bog Val (spomenut u Starom Zavetu), poznat je i po imenu "Moloh". Vecni Bog je osudio cara Solomuna zbog prinošenja žrtava Molohu i drugim paganskim bogovima (Prva Knjiga o carevima 11:1-11, narocito 7. stih gde je Moloh nazvan "gadom"). Zbog toga je Solomunovom sinu bilo oduzeto izraelsko carstvo.
Val - olicenje sunca - je glavno božanstvo u drevnom haldejskom idolopoklonickom sistemu obožavanja sunca, a Astarota je njegova pratilja, to jest žena. Hislop piše: "Festival poznat kao Uskrs, o kome piše 'Istorija Crkve', u trecem i cetvrtom veku prilicno se razlikovao od ovog koji danas slave rimska i protestantske i ostale crkve. U to vreme ovaj praznik nije bio poznat po imenu koje bi ukazivalo na boginju Ištar ili vaskrsnuce boga sunca, vec su ga zvali - Pasha! Mnogi koji ispovedahu hrišcansku religiju svetkovali su Pashu od najranije pojave hrišcanstva. U pocetku, Pasha se slavila kada i jevrejski Pesah - dan kada je raspet Hristos
The Encyclopedia Britanica komentarise:” U novom zavetu nigde se ne ukazuje na to da se slavio Uskrs, a isto tako ni u zapisima apostolshih Otaca. Posvecivanje odredjenih vremenskih razdoblja je ideja koja uopste nije postojala u mislima prvih hriscana” (1910, sv VIII str. 828)
The Catolic Encyclopedia nam kaze: “uskrs ima svoje poreklo u velikom broju paganskih obicaja kojimase slavio povratak proleca.Jaje je simbol klijanja zivota u rano prolece.. .Zec je paganski simbol I uvek je bio znak plodnosti” (1913 sv V str 227)
Istorijska pozadina Uskrsa
Uskrs
Kao i u slucaju Bozica, postoje obicaji vezani za Uskrs koje ne nalazimo u Bibliji (npr. uskrsnja jaja, zecevi itd.). Ti obicaji takodje poticu iz paganstva. Obeležavanje Uskrsa zapravo je pocelo davno pre rodjenja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista! Obicaji vezani za Uskrs poticu od prolecnih paganskih svetkovina u vezi kulta plodnosti. Mnogi paganski narodi verovali su da bozanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se radja na prolece. Uporedo sa tim je umiralo i ponovo se radjalo sunce kao simbol zivota.
Drugi narodi su Tamuza i Istar nazivali Val i Astarota, Adonis i Afrodita, Atis i Sibela, Oziris i Isis, Saturn i Venera, itd. Astarota je nazivana još i "carica nebeska". Paganski narodi su na prolece održavali svetkovine u cast Astarote. Kao simboli plodnosti na tim svetkovinama korisæena su jaja i zecevi, a takodje su obilovale orgijama. Bog je na više mesta u Bibliji osudio perverzne svetkovine odrzavane u èast Vala i Astarote.
Pošto su paganski narodi vec odrzavali svetkovine u cast smrti i vaskrsenja svog božanstva, prilikom formalnog primanja hrisæanstva mnogi od njih su zadržali svoje paganske obicaje koje su sada primenjivali na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Npr. engleski naziv za Uskrs, "Easter", najverovatnije potice od keltskog oblika imena Istar - "Eostre". Postoje mnoge slicnosti izmedju nekadašnjih paganskih obicaja i današnjih obicaja u vezi Uskrsa. Uoci prolecne ravnodnevice, paganski narodi su pocinjali post, kao što i hrišcani danas poste 40 dana pre Uskrsa. Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti. Hriscani danas pevaju zalosne pesme na Veliki petak.
Zatim bi figura mladog boga bila skinuta sa drveta i sahranjena u sumrak. Njegovi postovaoci su pevali zalosne pesme oko groba do dugo u noc, a pred zoru su palili veliku vatru. Tako i neki hriscani danas pale vatre na Uskrs. Zatim bi pagani otkopali figuru svog boga i proslavljali njegovo vaskrsenje, a svestenik je tom prilikom dodirivao njihove usne balsamom. Izgleda da su neki od obicaja u vezi Uskrsa preneti direktno iz paganstva, sa idejom da se pagani pridobiju za hrisæanstvo. I danas se u južnoj Italiji, Grckoj i na Siciliji Uskrs obelezava na nacin slican nekadašnjim svetkovinama u cast boga Adonisa.
Nigde u Bibliji nije zapisano da su rani hriscani obelezavali Hristovo vaskrsenje svetkujuci Uskrs na ovakve nacine. Umesto toga, oni su obeležavali Hristovu smrt na nacin koji je sam Hristos uspostavio, koristeci simbole beskvasnog hleba i bezalkoholnog vina na obredu svete vecere (Matej 26:26-28, 1. Korincanima 11:23-26). Uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje je takodje i obred krstenja uronjavanjem (Rimljanima 6:3-5). Mnogi hriscani održavali su svetu veceru i na jevrejski praznik Pashe, naravno bez prinošenja žrtava, znajuci da je Hristos nase pravo Pashalno Jagnje (1. Korincanima 5:7).
Kao deo pokusaja da se pagani pridobiju za hriscanstvo, prolecne paganske svetkovine u cast vaskrsenja bozanstva plodnosti postepeno su spojene sa jevrejskom Pashom i tako je svetkovanje Pashe pretvoreno u svetkovanje Uskrsa. Vremenom, pod uticajem antisemitizma, hriscani su razdvojili datum obeležavanja Uskrsa od datuma jevrejske Pashe. Iz istih razloga mnogi hriscani napustili su svetkovanje subote, koju je rana Crkva držala kao dan odmora, i umesto toga poceli su da svetkuju nedelju. Neke hriscanske vodje iz drugog veka smatrali su da svako moze slobodno da izabere vreme i nacin služenja Bogu. Zelju hriscana da se razlikuju od Jevreja povecala su i progonstva nakon jevrejskih ustanaka protiv Rimljana 64.-70. i 132.-135. godine.
Treba primetiti da obredi opisani u Bibliji, hriscanski obred svete vecere i jevrejska Pasha, obeležavaju Hristovu smrt, dok Uskrs stavlja naglasak na Hristovo vaskrsenje. Meðutim, nigde u Bibliji ne postoji nalog da se nekim posebnim praznikom obelezava Hristovo vaskrsenje! Umesto toga, sam Hristos i apostol Pavle pozvali su verne da obelezavaju Hristovu smrt. Time se, naravno, ne umanjuje veliki znacaj Njegovog vaskrsenja. Ali Božja ljubav prema gresnicima pokazala se pre svega kroz Hristovu smrt, i Biblija stavlja naglasak na taj dogadjaj. Mnogi detalji u vezi Njegove smrti unapred su opisani u Starom zavetu. Hristovom smrcu zadovoljena je najveca potreba covecanstva - potreba za Spasiteljem.
Odluka Jehove Boga da svog jedinog Sina posalje da strada i umre za gresnike, rizikujuci da Ga zauvek izgubi, još je vrednija divljenja nego moc koju je Stvoritelj pokazao nad smrcu. Hristova smrt je garancija spasenja vernih, jer je njome placena cena za naše grehe. U Otkrivenje 20:5 je opisano prvo vaskrsenje, tj vaskrsenje onih koji imaju nebesku nadu i koji ce vladati sa Hristom na nebu; njihov broj je ogranicen 144000 prema Otkrivenju 14:1; dok ostali imaju nadu vaskrsenja na zemlji u buducnosti…U Bibbliji imamo takodje vaskrsenja koji su se odigrala pre Hristovog vaskrsenja (Matej 27:52, Jovan 11:43-44, Luka 7:14-15, 8:52-55, 2. Carevima 13:21). Za Hristovo vaskrsenje Biblija jednostavno kaže: "Nije ni bilo moguce da Ga sveze smrti zadrze." (Dela 2:24)
Premeštanjem naglaska praznika sa smrti na vaskrsenje, rani hriscani priblizili su se paganima a razdvojili se od Jevreja. Medjutim, postepeno su izgubili iz vida glavni cilj Hristove zrtve: placanje cene za greh i omogucavanje pobede nad grehom. U uskrsnjim porukama, i uopste u danasnjem tradicionalnom hriscanstvu, vrlo retko se pominje potreba za promenom zivota, napustanje greha, opravdanje kroz veru u zasluge Isusa Hrista i slicne biblijske istine. Hristovo vaskrsenje je divan i ogroman dokaz Božje moci nad smrcu. Ali, jedini nacin da mi budemo vaskrsnuti za život je da se pokajemo za grehe i, zahvaljujuci Hristovoj smrti, budemo pomireni sa Bogom!
Kao simboli Uskrsa cesto se koriste jaja i zecevi. U tradicionalnoj narodnoj religiji jaje je bilo simbol plodnosti, cistote i ponovnog rodjenja. Koristilo se u nekim magijskim obredima sa zeljom da obezbedi lepo vreme, rast vegetacije, da stiti od nesrece, za gledanje u buducnost itd. Da bi pridobila pagane, Crkva se nije protivila koriscenju jaja u uskrsnjim obicajima vec je iskoristila slicnost simbolike jajeta sa Hristovim vaskrsenjem. U nekim narodima na Uskrs je popularna sunka, pošto su paganski narodi svinju smatrali simbolom srece?!? Zecevi su bili simbol plodnosti u drevnom Egiptu, zbog svoje velike moci razmnožavanja. Medjutim, Bog je obecao da ce blagosloviti svoj narod plodnoscu ako Mu budu poslusni (npr. 5. Mojsijeva 7:12-14), dakle On nije tražio nikakve simbole vec samo poslusnost iz ljubavi. Koriscenjem paganskih simbola pri bogosluženju slavi se stvorenje umesto Stvoritelja (Rimljanima
zakljucak
Ocigledno je da slavljenje Uskrsa, datum tog praznika i mnogi obicaji vezani sa njim nemaju nikakve veze sa biblijskim hrisccanstvom, vec poticu iz paganstva!
Zazto je sve ovo bitno za nas danas, koji se vise ne secamo paganske pozadine tih praznika? Formalno proglasavanje nekog obicaja za hriscanski ne cini ga zaista hriscanskim. Prilagodjavanje Bozjih svetkovina onima u cast paganskih bozanstava, i izmisljanje obicaja da bi se zamenili oni koje je Bog dao, je prestup prve i druge od Deset Bozjih zapovesti.
Kako se dogodilo da u hriscanstvo udje toliko paganskih obicaja? Same hriscanske vodje su ohrabrivale preinacavanje paganskih obicaja u hriscanske da bi se praznovernim obracenicima iz paganstva olaksao prelazak u novu veru! Tako su "obracenici" zadrzali svoje stare obicaje i samo im promenili imena. Nasi preci primili su hrisæanstvo a da nisu stekli nikakva sustinska znanja o Isusu Hristu i religiji koju je On utemeljio! Ideja je bila da se paganski obicaji postepeno potiskuju, ali dogodilo se obrnuto. Stavise, tzv. hriscani su obeležavali zimske svetkovine na isti nacin kao pagani - uz gozbe, pijancenje, pa cak i nemoralno ponasanje.
Bog nikada nije dozvolio ljudima da Ga slave na nacin i u vreme koje oni sami smatraju ispravnim! U Bibliji je jasno receno: nemojte služiti Bogu na nacin kako to cine pagani. Nemojte se uciti putevima neznabozaca (5. Mojsijeva 12:4-8.28-32, Jeremija 10:2).
Gospod Isus Hristos je sluzbu zasnovanu na ljudskim tradicijama oznacio kao licemernu i neprihvatljivu za Boga (Matej 15,7-9, Marko 7,6-9). Apostol Pavle je zapovedao novoobracenim vernicima da potpuno ostave svoje nekadašnje obicaje, a ne da zadrže neke od njih. (2. Korincanima
Bog želi da Mu sluzimo "duhom i istinom" (Jovan 4,23-24) i da zivimo po Njegovom primeru (1. Jovanova 2,6-7, 1. Korincanima 11,1-2). On ne zeli da mi, a posebno nasa deca, imamo pogresnu predstavu o Njemu. Bog ne želi da religija bude skup obicaja, obreda i gozbi! Drzimo se onoga što je zapisano u Bibliji i slavimo živog Boga u svojim srcima svakoga dana!
(http://biblija.info/dodaci/bozic.htm)
1.Korincanima 15:12-26
o uskrsenju (prevod Lujo Bakotic)
12 “A ako se Hrist propoveda da je
ustao iz mrtvih,kako to da neki medju vama
govore da nema uskrsenja mrtvih?
13 Ako zaista nema uskrsenja mrtvih,
ni Hrist nije ustao.
14 A ako Hrist nije ustao, nase propovedanje je
sigurno uzaludno, i nasa vera je uzaludna.
15 Osim toga, pokazujemo se ko lazni svedoci za Boga,
jer smo svedocili protiv Boga da je uskrsnuo Hrista,
koga nije uskrsnuo ako mrtvi zaista ne treba da ustanu.
16 Jer ako mrtvi ne treba da ustanu,
ni Hrist nije ustao.
17 Nadalje, ako Hrist nije ustao, vasa vera je
beskorisna; jos ste u svojim gresima.
18 Onda su i oni koji su zaspali
smrtnim snom u Hristu,propali.
19 Ako se samo u ovom zivotu uzdamo u Hrista,
od svih ljudi samo najvise za zaljenje.
21 jer buduci da je smrt posredstvom coveka, i
uskrsenje mrtvih je posredstvom coveka.
22 Jer kao sto u Adamu svi umiru,
tako ce u Hristu svi oziveti.
26 Kao poslednji neprijatelj bice unistena smrt.”
...
...
...
))
