CENA PONOSA

PONOS se definise kao:

Preterano samopostovanje ili cenjenje.

Nerazumno osecanje superiornosti po pitanju talenata, lepote, bogatstva, polozaja i td.

Prezrivo ponasanje ili ophodjenje prema drugima.

Drsko ili arogantno ponasanje i oholo drzanje.

Ima redje dobru konotaciju u smislu osecaja zadovoljstva u vezi nekog uspeha ili poseda, takodje kao razumno i opravdano samopostovanje.

Naravno postoji i druga krajnjost -  ponos koji vodi do uobrazenosti, tj sujete.

Sinonimi za ponos su egoizam, arogancija, oholost…

Hebrejski glagol za ponos znaci doslovno rasti u visinu ili uzdizati se.

Ponos je prevaran i destruktivan…

Ponosna osoba mozda ne moze da prepozna da je ponosna i moze pripisati svoje postupke nekim drugim uzrocima da bi na taj nacin izbegla suocavanje sa  cinjenicom svog ponosa.Zato ,svaka osoba treba da ispita sebe i svoje motive .
Ponos zamagljuje ispravno razmisljanje i prosudjivanje..

Sotona je taj koji apeluje na ponos ljudi i tako ih drzi u zamci, zavodi ih preko ponosa…. da cine njegovu volju a ne Bozju… Zaslepljuje im um s obzirom na istinu….

Takodje Ponosna osoba ne vidi realno sebe, ne vidi da je ponosna…

A ponos i sebicnost idu ruku po ruku…

Ponosna osoba je sebicna….

Hvalisanje ili ponos… ponosna osoba je sklona hvalisanu a takodje i samopravicnosti…

Naravno nije isto ako je neko nacelno ponosan ili ako neko ponosno reaguje…

I  ako je osoba svesna, razumna, uocice svoju tendenciju ka ponosu…. Moze se reci za nekoga da je ponosan ako ga ponos vodi u zivotu, ako sledi taj put… taj obrazac razmisljanja …. Ponizna osoba ce se ispravljati… I uocice tu losu tendenciju.. Jer zbog nesavrsenosti svi mi naginjemo ka ponosu i zato je potrebno samoispitivanje sebe i svojih motiva…

Apostol Pavle je pokazao potrebu za ispravnim motivom i znanjem koje osoba treba da ima o sebi….

...

Ponosna osoba je ona koja sebe nedovoljno poznaje.

Mislim da je srz problema bas u tome, sto mnogi ne poznaju sebe dovoljno niti zalaze u svoje motive, niti analiziraju svoju nutrinu… da to rade onda ne bi bili ni ponosni…. Jer ako smo realni prema sebi i svojim dostignucima ne mozemo biti ponosni. Normalno je imati svoje dostojanstvo i ponositi se onim sto jesmo…. Jedino kada idemo iznad toga, iz nepoznavanja dovoljno sebe upadamo u stetan ponos i nadmenost… ili oholost…

Ponos je prevaran… ali nas ne moze prevariti ako smo skloni samoispitivanju i analiziranju sebe i svoje licnosti, svojih htenja, motiva, zelja….; ako tezimo ka istini… ako se suocavamo, ako smo razumni…

 “Jer ako neko misli da je nesto, on obmanjuje svoj sopstveni um” (Galatima 6:3)

Ponosna osoba uglavnom ide putevima koji jos donose najvecu korist i profit, ali ona izostavlja Boga iz toga.

Sta osecamo prema osobi koja sebe uzdize i koja se ophodi sa krajnjim omalovazavanjem? Da li smo privuceni takvoj licnosti?

Ponos stvara prepreke medju ljudima i gusi komunikaciju.

Ponos cini da osoba na sve druge gleda s visine, tako da uvek izgleda nadmocno. Osoba sa takvim stavom retko kad izusti dobru rec o drugima. Uvek postoji neka negativna fraza…

U delu Thoughts of Gold Words of Silver, ponos je opisan kao “vecno porazavajuci porok. On upropascava osobu, ostavljajuci malo toga dostojnog divljenja”.

Da li je onda imalo cudno sto se niko ne oseca lagodno u prisustvu neke ponosne osobe? U stvari ,cesto je cena ponosa nedostatak pravih prijatelja.

“Za razliku od toga”, nastavlja ista knjiga, “ljudi vole ponizne – ne ponizne koji se ponose time, vec one koji su stvarno ponizni.”

Biblija prikladno kaze: “Coveka ponos vodi do ponizenja, onaj ko se ponizuje zadobice postovanje.” (Poslovice 29:23 The Jerusalem Bible)

...

Poniznost nasuprot ponosu

(razlika izmedju ponosa i poniznosti)

Mozda poniznost mnogi pogresno tumace kao nesto negativno… zbog neznanja njenog pravog znacenja.. ( naravno da poniznost nema veze sa ponizavanjem na sta mnoge asocira ta rec)

Poniznost je osobina jakih ljudi, odlikuje se nesebicnoscu i osnova je mudrosti… i ukjucuje ispravan stav srca. Kao unutrasnja osobina srca manifestuje se u karakternim crtama kao sto su blagost, strpljivost i razumnost; a razumnost ukljucuje popustljivost i prilagodljivost – suprotno od krutosti i nerazumnosti.

Poniznost je odsustvo arogancije i stetnog ponosa..

Dok je ponos prema jednoj definiciji  preuvelicavanje sopstvenih vrednosti i ponosne osobe su umisljene i bez razloga imaju previsoko misljenje o sebi, s druge strane ponizne osobe nastoje da posteno i objektivno sagledaju sebe, svesne su svojih slabosti i svoje neznatnosti pred Bogom.One priznaju i raduju ih dobre osobine koje vide kod drugih. Ne zavide drugima niti gaje ljubomoru. Zato je logicno da prava poniznost dobro utice na odnose sa drugima i doprinosi emocionalnoj sigurnosti. Dok Ponosne osobe su same sebi Bog.

Poniznost je pokazatelj snage

Da bi se dobro shvatila poniznost pravi primer toga je Isus.

On nije bio ni u kome slucaju shishodljiv niti plasljiv slabic. Hrabro je govorio istinu i uopste nije imao strha od coveka. Otvoreno je osudio religiozne vodje tog vremena snazno zastupajuci istinu… (Matej 23:1-33) recima:

“Ko se uzvisuje, bice ponizen, a ko se ponizi, bice uzvisen.”

:”Tesko vama pismoznalci i fariseji, licemeri, jer spolja cistite casu i ciniju, a iznutra su pune grabeza i neumerenosti”

“Tesko vama, slepe vodje, …

“Tako i vi, spolja ljudima izgledate pravedni, a iznutra ste puni licemerstva  i bezakonja..”

“Vi ste od svoga oca Djavola, i zelite da ispunjavate zelje svog oca…”(Jovan 8:44)

“Ko je od Boga slusa sta Bog govori. Zato vi ne slusate, jer niste od Boga.”(Jovan 8:44)

I td…, zaista snazne reci… ali istinite…

Zbog toga su ga postovali cak i neki protivnici. Ali Isus nije nikada dominirao nad drugima. Nasuprot tome, svojom poniznoscu, dobrotom i ljubavlju privlacio je ljude i zadobijao njihovu naklonost na nacin na koji ponosna osoba nikada ne bi mogla. Bozja rec Biblija nas podstice da budemo ponizni jer oni koji imaju ponizno srce spremno prihvataju savete i rado menjaju svoje glediste kada se pojave nove i tacne informcije. Takve osobe se ne plase da nesto pitaju, dok ponosne osobe cesto to ne cine plaseci se da otkriju da nesto ne znaju.

Poniznost je potrebna da bi se moglo dublje razumeti Sveto pismo… Zbog ponosa mnogi ostaju u duhovnoj tami…

“Poniznost i strah od Jehove donose bogastvo, cast i zivot,” napisao je Solomon. (Poslovice 22:4)Osim sto je dobra osobina, poniznost nam pomaze da steknemo bozju naklonost i vecni zivot. “Ljude ponizne ti spasavas, ali na ohole gledaju oci tvoje da bi ih ponizio.” (2.Samuilova 22:28)

Poniznost je puna ljubavi i oprasta.

Nekim ljudima tesko pada da kazu:”Izvini. Pogresio sam. Bio si u pravu.” Zasto? Previse su ponosni. Ponosna osoba ne prasta ili vrlo tesko prasta…Da li smo spremni oprostiti ako nas je neko uvredio? Ili u svom ponosu, mozda danima ili mesecima gajimo zlovolju, odbijajuci da razgovaramo sa navodnim krivcem. Ili je ignorisemo… Ili se cak upustamo u osvetu?

U suprotnosti sa ovim, ponizna osoba  iz ljubavi oprasta. Jer ljubav ne vodi evodenciju o zlu.

Takodje ponosna osoba je nestrpljiva, dok je ponizna strpljiva i dugotrpljiva.

Skromnog je duha, ne ponosnog. Ona je puna postovanja i uljudna.

Ponizna osoba nastoji da “nista ne cini za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost cini da smatra druge vecima od sebe” (Filipljanima 2:3)

Kako neko reaguje kada dobije predlog od maldje osobe ili zene?

Ako je ponizan, makar ce ga razmotriti. Ponosna osoba ce se ili uvrediti ili ga odbaciti… Da li vise volimo pohvalu i laskanje koji vode u propast ili konstruktivan savet za izgradnju? Narocito pod teskim okolnostima ove osobine dolaze do izrazaja. Poniznost ce pomoci nekoj osobi da se suoci sa teskim okolnostima i da ih izdrzi, bas kao sto je i Jov. A ponosna osoba ce naginjati frustraciji i mozda ce se pobuniti protiv teskih okolnosti i navodnih omalovazavanja …

“Postujete jedan drugoga vise nego sebe.” (Rimljanima 12 :10)

Da li nekome tesko da ceni tudje sposobnosti i talente kao i da ih pohvaljuje zbog toga? Ili da li neko uvek trazi mane kod drugih kako bi im zaprljao reputaciju? Mozda zbog licnog ponosa ili nesigurnosti…

Takodje ponosna osoba nije mudra jer je nemoguce biti mudar i ponosan…

Jer prava mudrost je ponizna…

Solonom je rekao: “Oholost dolazi pred pogibao i ponosit duh pred propast. Bolje je biti ponizna duha s krotkima nego deliti plen s oholima.”(Price Solomonove ili Poslovice 16:18,19)

Nekad se postignu velike koristi sa samo malo poniznosti…

...

Cena arogancije

Medjutim, cena koju mozemo platiti za ponos moze biti mnogo veca od propusta neke koristi ili dobitka. Postoji i drugi stepen ponosa koji je utkan u grcku rec hibris – OHOLOST, koja se definise kao preterani ponos ili samopouzdanje koje cesto rezultuje u odmazdi”.( Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary ). Prema grrckom izucavaocu Vilijamu Barkliju, oholost je ponos pomesan sa svireposcu….  Arogantni prkos koji cini da neko gazi po svojim bliznjima”.

Da, ponosna osoba je spremna na oholost, tj da bude bezobrazna, da izazove ponizenje drugih. Ona uziva da povredjuje druge na hladan i bezosecajan nacin, i da se zatim nasladjuje kad je osobi neprijatno i kada je osramocena.

Ali, podrivanje, tj unistavanje necijeg samopostovanja jeste mac sa dve ostrice. Ono dovodi do gubitka prijatelja i , vise nego verovatno, do stvaranja neprijatelja.

Kako bi uopste bilo koji hriscanin mogao da pokazuje tako stetan ponos, buduci da mu je njegov ucitelj Isus zapovedio da “ voli bliznjeg svoga kao samog sebe” To je naprosto suprotno svemu sto predstavljaju Bog i Hrist.

S tim u vezi, Berkli iznosi ozbiljnio zapazanje : Oholost je ponos koji uzrokuje d acovek prkosi Bogu.”

Ponos je taj koji kaze: “Nema Boga”. (Psalam 14:1) Ili kao sto je izrazeno u Psalmu 10:4 “Bezdusnik u besu svome kaze: “Ne istrazuje Bog! Nema Boga. To su sve misli njegove.” Takav ponos, odnosno nadmenost otudjuje osobu ne samo od ljudi vec i od Boga.  

Ponos moze poprimiti mnoga lica – ponos koji potice od nacionalizma, rasizma, klasnih i drustvenih razlika, od  obrazovanja, bogatstva, ugleda i moci.

Ponos moze lako obuzeti i nagrizati neciju licnost…

Mnoge osobe izgleda da su ponizne u ophodjenju sa pretpostavljenima ili cak sa onima koji su im ravni. Ali, sta ako naizgled ponizna osoba dobije neki ugledan polozaj? Ona odjednom postaje despot koji unesrecuje zivote navodno podredjenih….

Ponos moze uciniti osobu grubom i neosetljivom, nepopustljivom, nemilosrdnom…. dok je poniznost moze uciniti dobrom.

Ljudi su zbog ponosa kadri ciniti mnoge lose i zle stvari .
Ljudi su sposobni ciniti zlo da bi sacuvali svoju vlastitu iluzornost i samopostovanje po svaku cenu. Iz straha da se suoce sa istinom, nekima je lakse da stalno cine zle stvari ne bi li time zastitili svoju svest.

 ...

...

...

 NASIM ZIVOTIMA?

Mnogi faktori su ukljuceni...

Postoje okolnosti na koje mozemo i na koje ne mozemo da uticemo, ali opet one ne treba da nas ometaju u onome sto zelimo da postignemo….U stvari, zavisi mnogo od toga sta nam je bitno u zivotu i sta zelimo da postignemo.

Ono cemu STREMIMO mozemo ostvariti uz pomoc onoga KOME stremimo.
Uz pomoc vodjstva koje dobijamo i koje mozemo prepoznati i od naseg truda i sposobnosti da sledimo to vodjstvo, mozemo ostvariti ono cemu tezimo i postici cilj… kome se nadamo…
Na okolnosti mozemo da uticemo svojim htenjem i ona mogu da prouzrokuju da dobijemo ocekivano i zeljeno vodjstvo...

 UVEK NEKO, samo mi biramo ko je to, ili covek ili visa sila......i takodje koja visa sila....

Sve funkcionise po duhovnim principima kao sto je receno
"Žanjemo ono što smo posejali."

Neki veruju da sami upravljaju svojim zivotima…

A neki da  NEKO uvek upravlja njihovim zivotima…

 
Treba uzeti u obzir oba faktora….

Naravno da su neki skloni da veruju da sami upravljaju svojim zivotima, sto ne mora da znaci izuzimanje dejstva vise sile… ili je neki izuzimaju jer ne veruju u njeno postojanje....i time, sami su sebi Apsolut; ili neki veruju da visa sila (Bog) upravlja, sto opet ne izuzima nasu volju ….

Visa sila ne utice direktno, vec pruza vodjstvo, a od nas zavisi koliko smo sposobni ili zelimo da ga prepoznamo i sledimo, i od nase volje da odlucimo sta cemo preduzeti u okviru vodjstva, znaci nema predodredjenosti silom… ona ne moze da nas primora a i ne zeli da sudbinski postupimo…to ne postoji….; postoji uvek puno varijanti u okviru vodjstva….znaci faktor i nase slobodne volje i dejstva sile i uvek je u kombinaciji dejstvo…

Takodje verovanje da smo SAMI gospodari svoje sudbione je apsurdno jer ne mozemo izuzeti delovanje (svojim neverovanjem) sila u nasem zivotru (bilo pozitivnih ili negativnih,tj Boga ili Djavola))……potpuno i apsolutno slediti samo sebe je i nemoguce, jer cisto prizemno gledajuci mnogo se razlikuje ono sto zelimo uciniti i ono sto  mozemo uciniti sa svojim zivotom…….a I time onda izuzimamo postojanje Boga iz naseg zivota a  i naseg bozanskog porekla…… A jedino je Bog mocan da nas vodi u zeljenom smeru… Sami to ne mozemo…. Jedino na duhovnom nivou mozemo  ostvariti ono sto zelimo…

 Kao sto je i pogresno verovati da nam Bog sve zacrtava… pa i da je tako, mi nismo u stanju da ga razumemo u toj meri da bi ga sledili apsolutno…..

Ali opet sa druge strane, sam faktor Boga nas dovodi do toga da je malo toga prepuseno slucajnosti… ukoliko ih uopste ima… Jer vera u Boga podrazumeva i veru u suprotne duhovne sile, tj Djavola ili Sotone…. koji nam stoje na duhovnom putu….. Bog nam zeli dobro i zato nam pruiza vodjstvo i razotkriva nam zamke zlih sila koje takodje zele da upravljaju nama… direktno ili indirektno, ili apelujuci na nas vlastiti ponos… A ponos nas zaslepjuje u odnosu na istinu… ; na put istine… Takodje i nase srce je nesavrseno i prevarno i zato se ne mozemo  voditi samo osecajem… “jer neki put se cini coveku prav a kraj mu je staza smrti” (Poslovice 16:25). Razum uvek mora biti u sprezi sa srcem…

A jedino Bog zna nasa srca bolje od nas samih… I  ako svim srcem trazimo Boga, naci cemo ga… Ako trazimo Bozje vodjstvo, dobicemo ga…

"...jer Bog ispituje svacije srce i prozire sve namere i svaku misao. Ako ga trazis, on ce dati da ga ti nadjes…”

 Tako da jedino Bog nam moze otkriti ISTINU i voditi nas tim putem, osvetljavaju ci ga u svu vecnost…

...

...

...

...

...

Znam da cu jednom sve razumeti…

Da li vam se cini da  vas zivot nije ni najmanje onakav kakav ste ocekivali…Da, to nuzno ne znaci da nije dobar, vec da nije ni nalik onome kako ste ga zamisljali... kako su vas ucili da treba ziveti… kako ste zeleli da ga kreirate… Ili se uvek iznova trudite da ga stvorite po svojoj zamisli, ali vam nekako izmice, cineci vam se da se vrtite u zacarani krug nemoci…

Lagali su nas da je ziveti lako. Nametnuli su nam zivotne sablone osrednjih dusa… Zasto su nas ucili da ako zivimo po kliseu da je to sreca? Zar sreca nije izvan nas??? Zar ne trebamo biti srecni sami sa sobom, u sebi…Neko je rekao da je sreca stanje uma, moglo bi se reci da je tako, ali samo nas um moze znati sta mu treba …,da, nasa sreca ne zavisi od onoga sta posedujemo, vec od onoga sta smo… I zar sreca ne zavisi od puta koji biramo… kojim usmeravamo nase duse.. 

Lagali su nas i gurnuli u tamu misleci da cemo sami nekako napipati put, ocekivajuci uspeh, onako sami od sebe, nenauceni…To sto su neki uspeli u tami da se ostvare, zar se to nas tice? I zar treba uspeti u tami? I to sto je neko uspeo na putu tame da podigne porodicu ili stekne materijalne stvari zar je to sreca?

Zar nije cilj naci SVETLO…? Zar nije cilj spoznati LJUBAV... PUT ljubavi? Zasto nas nisu ucili da ljubav ne efzistira na putu mraka…. Na putu mraka svaka iskra ljubavi umire, ne moze ziveti dugo… kratkog je veka… Moze samo prividno zasjati i uciniti nam se zivom… Put tame je put obmane, put koji unistava nasu dusu, postepeno, koji nasu ljubav trosi do smrti…

Ucili su nas pogresno… Hteli su da budemo srecni na nujihov nacin, namecuci nam njihov put za nasu dusu… - koja zabluda… Zar nije to ono sto moze unistiti coveka, nametanje puta koji nasa dusa ne moze prepoznati, ne moze  podneti…Pitanje je sta je dobro za mene i ko to zna??

Zar to ne znam bolje sama od onih koji nisu ni pokusali da me razumeju, da proniknu u delic mog bica… Ipak bolje znamo sami ako smo iskreni prema sebi, sami smo odgovorni za svoj zivot…Nemojmo tu odgovornost prebacivati na druge, nemojmo drugima dati pravo da upravljaju nasim zivotima… Ne odricimo se slobode izbora koja nam je data, zarad tereta odgovornosti…

Spoznala sam kako je kada me drugi usmeravaju i kako je kada mogu da bitam put..Niko mi ne moze oduzeti pravo na izbor, to je ono sto mi je Bog dao… Iako se ljudi vole mesati i upravljati tudjim zivotima, jer nemaju ispunjenje sopstvenih dusa, ne treba im to dozvoliti. Tako je pogresno i opasno igrati se tudjim zivotima…… makar to bilo i dobronamerno, da li smo mi bogovi pa da znamo sta je za nekoga najbolje… Ostavimo drugima tu slobodu da sami biraju svoj put…Mozemo im pokazati put, ali izbor je njihov…Opasno je terati ih na ono na sta oni nisu spremni…Ono sto smo spoznali o putu mozemo preneti drugima, kome treba to spoznanje uzece ga… Ko ne zeli da se menja nakon spoznaje, ne mora… Ko ne zeli spoznaju nece je ni uociti…

Ali treba RECI ISTINU, treba je definisati… zbog onih koji je zele…Jer oni koji traze ISTINU prepoznace je. Nacice je, i cuvati kao blago… I bice zahvalni…Spoznala sam koliko je opasno kada me usmerava dobronamerno covek…Da li on zna moj put? Da li ga razume?

Jedino onaj koji nas poznaje bolje od nas samih, Bog koji nas je stvorio, koji zna svaku nasu misao, svaku nasu nameru, moze nam pokazati put… Jer zna pravi put, zna nas put, put kojim mi mozemo ici celom dusom…Jedino njemu smem dozvoliti da pronikne u mene da bi mi pokazao kuda smem ici, kuda je dobro ici, kuda zelim ici…

Jedino njemu zelim poveriti vodjstvo… Naravno i dalje ostaje moj izbor , moja volja…. Ali je ipak neko tu u koga mogu imati poverenja … ko ce me usmeriti ispravno, ko ce mi osvetliti put u tami ovog sveta, moj put, bozanski put, , put vecnosti… Jer znam da ce mi ON pomoci kada zapnem za kamen ocaja, da ce me podici ako padnem u ambis beznadja, da ce me oziveti ako umrem, na tren…. I da ce blagosloviti svaki moj trud… iako beznacajan u ocima drugih, da ce sve sto je moje, tajno, sakriveno na dnu srca moci i zeleti dokuciti…  Jedino on moze oziveti moju ljubav, sacuvati je od zla i voditi me putem vecnim……

…

…

…

…

…

.

Da li su kontradiktorne?

   
Albert Ajnstajn je rekao :

“Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa. ”

Priznao je:“Medju ucenijim naucnicima tesko cete pronaci nekog ko nema neko svoje religiozno osecanje…To religiozno osecanje se ispoljava ushiscenom zadivljenoscu nad harmonijom prirodnih zakona koji otkrivaju tako superiornu inteligenciju da je, u poredjenju sa njom, sve sistematsko razmisljanje i postupanje ljudskih bica krajnje tricava refleksija.”

I nauka i religija u svojim najplemenitijim nastojanjima, tragaju za istinom. Nauka otkriva svet velicanstvenog reda, svemir koji ima karakteristicana obelezja koja ukazuju na inteligentno planiranje.
Prava religija pruza smisao ovim otkricima tako sto naucava da iza planiranja koje se vidi u fizickom svetu stoji um Stvoritelja.

Veliki broj naucnika je svojim istrazivanjima dosao do zakljucka da Bog kao inteligentni Stvoritelj mora da postoji, da mora da postoji neko ko je pokrenuo citav proces nastanka Svemira. Nakon sto je otkrivena teorija o sirenju svemira , postalo je jasno da je morao imati pocetak…

Na primer Luj paster je opovrgao teoriju o spontanoj generaciji. Svojim eksperimentima je uverljivo pokazao da zivot potice samo iz prethodno postojeceg zivota. Takodje naucnici kao sto su Faradej i Isak Njutn imali su veru u Boga…….

Svrha nauke jeste da opise prirodne fenomene i da pomogne u pruzanju odgovora na pitanje KAKO dolazi do tih fenomena. Nauka nam pruza uvid u fizicki svemir, to jest u sve sto se moze videti. Ali koliko god naucna otkrica odu daleko, ona nikada nece odgovoriti na pitanje o svrsi – zasto uopste postoji svemir.
Postoje neka pitanja na koja naucnici nikada nece moci da daju odgovor …..na primer zasto se veliki prasak dogodio ??Sta je bilo pre toga? ……
Ako Svemir ima stvoritelja, ne mozemo ocekivati da njega i njegove namere upoznamo pomocu teleskopa, mikroskopa ili drugih naucnih instrumenata. Vera i duhovnost mogu pomoci da se ispuni praznina koju ostavlja nauka.

Religija odgovara na pitanje ZASTO se nesto dogodilo i kada se bavi pitanjem SVRHE ZIVOTA, ona pruza i merila za vrednosti, moral, etiku kao i vodjstvo u zivotu.
Zadovoljavajuci odgovori na pitanja Zasto smo ovde? i Kuda idemo? nalaze se u svetim spisima, u Bibliji….
………………………………

“Ne postoji nespojivost nauke i religije. I jedna i druga tragaju za istom istinom.
Nauka pokazuje da Bog postoji”

.

Svaka laz je neistina,

ali nije svaka neistina laz

Razmislimo o steti koja moze nastati zbog neistine.

Laz dovodi do nepoverenja izmedju prijatelja, bracnih drugova, clanova porodice…

Neosnovane price mogu narusiti neciji ugled. Prevare…izmisljotine…lazni podatci… lazni sistemi… sve to steti…

Siroko rasprostranjene lazi mogu doneti stetu, kako pojedincima tako i celom drustvu.

Zasto onda ljudi svesno govore neistinu? I da li je svaka neistina laz?

Koji je osnovni uzrok lazi?

Osnov lazi mogu biti: ponos (misli se na negativan oblik ponosa), pohlepa, sebicnost, ambicija… kompeks…nesigurnost… kao i strah…

POHLEPA I SEBICNE AMBICIJE  mogu biti snazne pokretacke sile koje navode ljude da lazu.Najcesce ljudi podstaknuti pohlepom i ambicijom nastoje da se dokopaju bogatstva moci ili polozaja na koje nemaju pravo. Mudri kralj Solomon je upozorio:”ko zuri da se obogati, ne ostaje neduzan”.(Poslovice 28:20) I takodje “Ljubav prema novcu je koren svakog zla” (1.Timoteju 6:10) Isto se moze reci i za nekontrolisanu zelju za moci ili polozajem.

Jos jedan razlog zbog kojeg ljudi lazu jeste STRAH -  strah od posledica ili od tooga sta ce drugi misliti ako se kaze istina, tj kako ce ce ljudi reagovati na izrecenu istinu…

Sasvim je prirodno sto ljudi zele da budu voljeni I prihvaceni od drugih. Medjutim ta zelja ih moze navesti da izvrnu istinu, makar to bilo I sasvim malo, kako bi prikrili mane, zatajili neugodne detalje ili jednostavno ostavili dobar utisak. Shodno tome Slomon je pisao :”Strah od ljudi zamku mece…”(Poslovice 29:25)

Sta je laz?

Svaka laz je neistina,ali nije svaka neistina laz.

Laz bih definisala kao NAMERNO izvrtanje ili prikrivanje istine u cilju da se nekome nanese zlo…
Ne moze se mahinalono neprecizno izneta rec ili misao definisati kao laz… Bitni su i motivi… a ne samo ono sto je izreceno…

Nekada je MUDRO precutati istinu ili ne reci nesto sto bi povredilo nekoga… nije to laz…

Jer zbog nesavrsenstva mi gresimo u recima… to je normalno…
Laz je namerna… svesna… ima losu nameru… los motiv…

Nekada je MUDRO precutati istinu ili ne reci nesto sto bi povredilo nekoga… nije to laz…

Oni koji imaju naviku da lazu, koji stalno lazu,njima vremenom otupi savest i njima se menja ceo obrazac razmisljanja i rezonovanja koji postaje zao.... I zato I oni postaju zli …tj...duhovno oboleli kojima je laz istina i istina laz....

Laž je namerno iskrivljena istina.

Laz je nalicje istine.

Prema jednom recniku, laz se definise kao “tvrdnja da je nesto sto je poznato ili u sta se veruje neistinito s namerom sa se neko prevari”. Dakle laz ukljucuje nameru da se neko prevari.Prema tome, nesvesno govoriti neistinu… greskom dati nekome netacne podatke ili cifre , nije isto sto i laganje.

Pored toga moramo uzeti u obzir I to da li osoba koja trazi informaciju ima prava na to. Da li neko ko zeli da nam naudi ima prava na neku nasu informaciju? Da li svi imaju prava na nasu istinu? Nepotpun odgovor radi zastite sebe nije laz…

ili mudar odgovor kojom izbegavamo zapravo reci istinu nije laz…

I naravno da cemo braniti vise principe…

ne mora se lagati, moze se mudro postupiti tako sto necemo otkriti istinu onima koji nemaju pravo na nju… bitni su motivi zbog kojih to radimo…

Takodje mozemo podleci strahu i nesto slagati… to nije strasno i neoprostivo… to je ljudski i svima to moze desiti… to nije namerna laz niti se time ugrozava neko…

Kako razlikovati LAZ od ISTINE ?

Moze se razlikovati laz od istine, ako se zna sta je istina i ako smo iskreni prema sebi prvenstveno, a zatim i prema drugima, znaci iskreni – znaci tesko.Posto su ljudi uglavnom skloni da lazu sebe, time automatski lazu i druge a da pri tome ne osecaju da ih lazu, posto su vec slagali sebe; sto ih naravno ne opravdava i krivi su za samoobmanu…

Pribegavaju samoobmani jer nisu spremni da se suoce sa istinom.

Moguce je razlikovati  laz od istine, ali to nije lako. Zato sto je potrebno znati sta je istina i znaci potrebna je iskrenost i hrabros suociti  sa njom. Iskrenost  po svaku cenu. A to tesko ljudima pada…

Problem je uvek u arogantnom ponosu, koji zamagljuje nas um s obzirom na istinu … koji nas sprecava da RAZUMEMO istinu, a takodje i da je PRIHVATIMO….
Jer ISTINA cesto ne odgovara nasem egu i zbog sebicnosti i ponosa je odbcujemo ili proglasavamo za neistinu ili jeres… Tako da jednostavno, samo treba prevazici vlastitu sujetu…

Takodje su ljudi skloni racionalizaciji, to je psiholoski problem kome pribegavaju… Nas um je sklon tome, da iznalazi razumna proracunata opravdanja ili izgovore za neispravno postupanje, za nesto sto nije u redu, sto zeli da ucini. To su razumno zvuceci argumenti za neispravno postupanje, ali u stvari su samo obicni izgovori. Covek naginje ka tome da se opravda….

Opravdavati laz da bi se postiglo nesto DOBRO ? Nemoguce… Laz je uvek losa… ima posledicu…

Zato je bitno biti prvenstveno iskren prema sebi, onda je lako i prema drugima… Suociti se sa hrabro sa ISTINOM I prihvatiti je …. onda nacemo imati potebu a ni razlog da lazemo… jer znamo da je ISTINA jaka i vecna, a LAZ samo privremenog karaktera i da  uvek biva razotkrivena, a oni koji lazu na kraju ponizeni…

I vrlo je bitno biti iskren u medjuljudskim odnosima… govoriti istinu ljudima sa kojima smo bliski, sa kojima smo u nekom odnosu… ,na taj nacin ce nas ljudi ceniti i tako mozemo imati prijatelje i steci njihovo poverenje… ono sto je najbitnije…

Imati poverenje i naklonost ljudi koje mi volimo i koji nas vole… Jer bez poverenja nema ni prave ljubavi…

Bez ISTINE nema prave LJUBAVI.

I uvek imamo IZBOR

ISTINA ili LAZ…

SVETLOST ili TAMA…

Leptir zivota

“Jednog dana, pojavio se

maleni otvor na cauri.

Covek je sedeo i gledao

kako se leptir nekoliko sati

muci, da biizvukao svoje

slabasno telo kroz taj maleni

otvor.

Onda je leptir prestao da se

pomera.

Cinilo se da ne moze dalje.

Zato je covek

odlucio pomoci leptiru: uzeo je

makaze i rasekao cauru.

Leptir je sa lakocom izasao.

Ali je imao krhko telo i

smezurana krila.

Covek je nastavio posmatrati

leptira, ocekujuci da ce svakog

trenutka krila otvoriti, povecati

i rasiriti, kako bi podrzala

leptirovo telo i osnazila ga.

Medjutim nista se nije dogodilo!

Leptir je ceo svoj zivot proveo

puzeci okolo sa slabasnim telom

i nerazvijenim krilima.

Nikada nije poleteo.

Covek uprkos svojoj ljubaznosti

i dobrim namerama, nije razumeo

da je poteskoce kroz koje je

leptir morao proci, izlazeci iz caure,

osmislio Bog, kako bi krv iz tela

leptira potekla u krila i kad se

oslobodi caure da bude spreman da leti.

Ponekad su poteskoce upravo ono

sto nam treba u zivotu…

Kad bi nas Bog oslobodio od svih

prepreka, osakatio bi nas.

Nikada ne bi postali onoliko

snazni koliko mozemo biti.

Nikada ne bi mogli leteti.

Trazio sam SNAGU…

I Bog mi je dao poteskoce

koje su me osnazile.

Trazio sam MUDROST…

I Bog mi je dao probleme

koje je trebalo resiti.

Trazio sam BOGATSTVO…

I Bog mi je dao mozak i telo

da mogu raditi.

Trazio sam HRABROST…

I Bog mi je dao prepreke

koje je trebalo savladati.

Trazio sam LJUBAV…

I Bog mi je dao ljude

kojima je trebalo pomoci.

Trazio sam USLUGE…

I Bog mi je dao prilike.

“Nisam dobio nista od onoga

sto sam trazio…

Ali dobio sam sve sto mi

je trebalo.”

Zivi zivot bez straha i suoci se sa

preprekama i znaj da ih sve mozes

savladati.

              Zasto su ljudi zli?

Verovatno smo se svi mi suocili sa cinjenicom da ljudi mogu biti zli… da mogu postati zli… da nam mogu naneti zlo… Onda se pitamo zasto su neki  takvi, zasto ne cene dobro, zasto nalaze zadovoljstvo u zlu… dok se drugi trude biti covecni i dobri iskreni …. Sta je ono sto neke tera da potanu takvi ili da zele biti takvi???? I Sta je to  sto ih cini zlima? 

Zna se da postoje UNIVERZALNO DOBRO I ZLO... samo je sada drugi problem sto ljudi usled svoje urodjene nesavrsenosti i sklonosti naginjanja ka zlu ne vide jasno tu granicu ili ne zele da je vide i to sto se nase shvatanje tih pojmova razlikuje, time se ne menja sustina...
I nije bitno sta je za nekoga dobro ili zlo, vec treba razmisljati o tome ... ako zeli biti covek, i analizirati svoje postipke, htenja, motive.... i ukoliko poznaje sustinu osobina po kojima se moze definisati zlo i ukljuci i svoju savest , sposoban je znati sta je zlo a sta dobro, mozda ne 100% objektivno, ali moze uspeti u tome. Ali to je u slucaju samo ako zeli biti DOBAR iakosu mu bitne prave vrednosti, onda ce se truditi da zna da definise zlo... da ne bi presao na stranu zla....
Mislim da oni kojima je to relativno i koji se ne trude da shvate sustinu zla i dobra, da se tako samo izgovaraju za ono sto jesu, tj za svoja (zla) dela.... ili im je tako samo lakse jer se onda ne osecaju odgovorno… Jer ako neko neku stvar ne definise kao zlu....(subjektivno), to mu moze sluziti kao opravdanje da cini zlo, pod izgovorom da nije to zlo.....
Ljudi su skloni racionalizaciji, tj da za lose postupke traze dobro smisljene argumente i da tako obmanjujuci svoj um obmanjuju i druge, ali to je sve prvenstveno na njihovu stetu....... Skloni su da LAZU SEBE, a samim tim tako lazu I sve oko sebe… Ali odgovorni su za tu svoju samoobmanu…
Dobro je razmisljati o tome sta je dobro, sta je zlo... ukljuciti i svoju savest koja nam svedoci o tome kakvi smo.... i onda mozemo iskontrolisati svoje postupke, tako cemo bolje poznavati sebe i druge ljude... i moci ce mo da ne budemo zli... ukoliko to zelimo...... Znaci dovoljno je nekada samo ukljuciti svoju savest… kazem svoju, ne tudju…

Zlo se mnogo podcenjuje, na primer sama sebicnost je zlo... i to se podcenjuje..... ali ljudi zbog svoje sebicnosti mnogo zla nanose drugima, svojoj okolini koja ispasta zbog njihove sebicnosti, a necu o tome koliko je to i stetno po njih...., samo posledice ne dolaze odmah pa ljudi misle da ih nece ni biti... koja zabluda…

A drustvene norme nisu objektivne o tome ni necu...Jer moze nesto biti opste drustveno prihvatljivo , a zna se da je zlo...
Jedino su moralna merila ispravna....zna se da je ubiti zlo, a sada sto neko ubija u ratu ili iz nekog drugog razloga to ga ne opravdava niti menja cinjenicu da je to zlo.....
Kao na primer i abortus... zna se da je i to ubistvo, pa ipak vas nece osuditi drustvo zbog toga....Nece vas niko osuditi sto ste sebicni... sto svojom sebicnoscu unistavate nekoga ko zavisi od vas.....To se ne vidi pa ni nije zlo.... ali analizom se moze utvrditi da nesto jeste zlo.... tu su dela koja svedoce, kao i motivi ....
I ne mozemo se izgovarati da nemamo savest, to sto je neko ne ukljucije to je drugi problem..... sama savest nam mnogo govori i u dubini duse mozemo znati da je nesto zlo.... Ona moze prosuditi, moze nas osuditi, ukoliko se osvrcemo na njen osecaj... ali moze i otupeti jer je gazimo i ne uzimamo u obzir....ali mi smo sami krivi za to ukoliko je ignorisemo i imacemo posledice.....uvek su neizbezne posledice svakog zla.....
Zato je mudro malo razmisljati o sebi i svojim osobinama, motivima, i uzimati u obzir i svoju savest ...... ukoliko ne zelimo da budemo zli tj da postanemo zli......

#Duhovno su bolesni... zato su zli...

"od svetlosti mrak prave od mraka svetlost"

#sustina zla je u zlostavljanju svesnog bica, bica koje je kadro da oseti bol, a bol je vazan. Svest zlo odmah poima, emocije zlo odmah osete, ono nikad nije apstraktno i uvek mora biti shvaceno u odnosu na patnje pojedinca... Niko od nas nema zivot u kome ga zlo ne pogadja, niko od nas nema ni zivot u kome ne nanosi zlo. U svakom od nas kriju se osecanja koja ako se ne razvijaju kako valja, mogu da proizvedu mucitelja, ubicu, otmicara, sadistu. Covek retko priznaje da je zao, retko priznaje cak i to da cini zlo i jedna od velikih opasnosti po covecanstvo je nasa teznja da zlo prebacujemo na druge. Bilo bi lako da negde tamo postoje rdjavi ljudi, bilo bi dovoljno da ih izdvojimo i unistimo. Ali linija koja deli dobro i zlo preseca srce svakog ljudskog bica. Da li uzrok zla potice iz nase animalne prirode ili zbog vaspitanja ili zbog slobode izbora...nije bitno. Bitno je da je zlo zadavanje bola, fizickog ili psihickog svesnom bicu
.............................................................

#Nisu Zli ljudi takvi zbog nas nego zbog sebe! Za njih je karakteristicno da u svojoj narcisoidnosti veruju da im nista ne fali i da su primer ljudske psiholoske savrsenosti a i okolina ih najcesce tako vidi - kao savrseno zdrave i uravnotezene ljude. Iz toga se namece zakljucak da su ljudi koji pate i koji to priznaju bolesni i da ih treba leciti a da zli ljudi koji negiraju patnju koja je u stvari bolna spoznaja sopstvene gresnosti, neadekvatnosti i nesavrsenosti, da oni nisu bolesni i da ih ne treba leciti. Oni koji u potpunosti dozive depresiju, sumnju ili ocaj mogu biti neuporedivo zdraviji od onih koji su uglavnom sigurni, samouvereni i samozadovoljni. Negiranje patnje ili nesposobnost da se ona oseti u stvari bolje definise bolest nego njeno prihvatanje. Zli ljudi ne pate ali prouzrokoju patnju ljudi koji zive pod njihovom dominacijom. Oni su u vlasti svoje narcisoidnosti koja ih stalno tera da se lazno predstavljaju kao dobri i zdravi ljudi i prestravljeni su od mogucnosti da budu raskrinkani pred svetom i pred sobom. Da li treba osobu smatrati zdravom samo na osnovu toga sto sama ne pati ni od kakvih tegoba, bez obzira koliko patnje i tegoba stvara ljudima oko sebe? Ako posmatras bolest kao nesto sto te je snaslo, kao okolnost nad kojom nemas nikakvu kontrolu, kao sudbinu ili prokletstvo u cijem stvaranju ne ucestvujes dolazis do zakljucka da je svako ko je bolestan samim tim i zrtva. Je li dete koje istrci na ulicu iako mu je receno da to ne uradi zrtva ako ga udari auto. Ili covek koji dozivi saobracajnu nesrecu a jurio je daleko iznad dozvoljene brzine. Da li su ljudi koji pate od glavobolja zato sto ne vole svoj posao zrtve. Ili zena koja dobije napad astme jer se oseca zapostavljenom. Da li je alkoholizam bolest iako mu se ljudi sami predaju... Svi ovi ljudi su sopstvene zrtve odgovorne za svoje stanje a mi ih ipak smatramo bolesnim. Tako je i sa zlom - ono je stvar licnog izbora. Treba priznati da zli ljudi postoje da bi prestali da nasedamo na njihovu maskaradu normalnosti i pretvaranja i moramo pokusati da ih lecimo ili da ih lokalizujemo jer u borbi izmedju dobra i zla lezi smisao zivota. Sta reci za majku koja je svakodnevnim omalovazavanjem svoje dete navela da izvrsi samoubistvo ili muza koji maltretira svoju zenu, ili poslodavca koji maltretira zaposlene... ako bi se zlo prepoznalo i ako bi se zli ljudi smatrali bolesnim i lecili mozda bi spasili mnoge zivote a mnogi ljudi ne bi zavrsili u zatvoru zato sto su se sami borili protiv zla jos vecim zlom. Zli ljudi se nikad ne pitaju kako se osecaju njihove zrtve - ni Hitler se nije nista vise pitao kako su se osecali Jevreji dok su ih gurali u gasne komore. Iako takvi ljudi u nama bude zelju da ih unistimo pre nego lecimo, da ih mrzimo pre nego sazaljevamo zlo treba da bude proglaseno za bolest i treba da postane predmet istrazivanja a pocetna postavka u lecenju zlih ljudi mora biti ljubav. Zlo se ne moze pobediti unistenjem jer tako i sami postajemo zli...ili kako kazu stari ljudi - ako "vesticu" nazoves vesticom ne moze ti nauditi .

#Kad udjes dublje u analiziranje zasto su ljudi zli, dodjes do zakljucka da je to zato sto ne veruju u Boga.
Ako ne veruju u Boga, i vecni zivot, onda sve sto im ostaje je materijalna stvarnost, ono sto mogu da vide, osete, onjuse,cuju,... I ucinice sve da bi sto duze ziveli, da zastite svoj dragoceni zivot, i da osete sto manje bola, a sto vise zadovoljstva. I nece se ustezati od bilo cega da to postignu, jer ko ce ih kazniti. To pocinje polako sa malim stvarima, i zato se zli ljudi uvek skrivaju svoj sustinu u "senci", tako ih mozes prepoznati. Na kraju im samo smrt moze uskratiti muke i patnju, onoga cega su postali.

#Zato sto je lakse biti zao nego dobar.Izabrati laksi put,to je to.Zlo je odlika slabih,a cini mi se da ih ima sve vise.
Nema tu neke relativnosti kao sto su mnogi ovde pomenuli.Ne moze dobro i zlo biti relativno.Svako od nas zna sta je dobro a sta lose.To je usadjeno u nama.To je ono sto se zove moral,i kao sto rekoh ima ga sve manje.
Mi smo ono sto odlucimo da budemo,dobri ili zli.
NIjedan covek nije potpuno zao i potpuno dobar.Mi smo malo andjeli,malo demoni.Samo zavisi hoces li ici tezim ili laksim putem.
Ja verujem u Boga,i verujem u dobro,ali isto tako znam da i zlo postoji.Negde sam procitao,video ili cuo:"Da bio zlo preovladalo,dovoljno je da dobar covek samo ne uradi ista." Zato se treba boriti protiv zla,uvek,i onda kad ostali kazu da si lud.Ti znas kao i oni sta je dobro a sta lose.

#Zao je svaki čovek koji ima plan ili želju kako da se drugi ponašaju!!!!........Bez obzira koliko mu se plemenite činile namere koje ima....Jer da se ljuti na sebe ima pravo , a kad očekuje i ljuti se na druge , nastaje zlo....To zlo može da udje u dušu i oboji je crno , a može samo da demorališe i izmeni čoveka samog i odvoji ga od sebe i svojih pravih želja i ispunjenja.

Naravno da dobro i zlo nisu relativne kategorije.....samo ih ljudi relativizuju da bi opravdali sebe.....I tacno je da svako u dubini duse zna sta je dobro, a sta zlo.....svako ima savest...koja iako nije savrsena moze biti unutrasnje moralno merilo.....
I jedino ako se borimo protiv zla...dolazimo do dobra.... pasivnost je sama po sebi zlo...

Da li postoje zli ljudi? Da li ste upoznali zlog coveka???

Tacno je da zlo nije osobina , ali ljudi zbog nasledjene nesavrsenosti, tj sklonosti svog srca ka zlu i pod uticajem onoga ko je zao (Sotone) mogu postati zli….moze zlo prevladati i njihovo srce tj. unutrasnja licnost postati takva….ukoliko se ne bore i ne trude u suprotnom pravcu.

Tako da mogu postojati zli ljudi, i POSTOJE, kod kojih je zlo prevladalo u vecoj ili manjoj meri; i bez obzira na to u kojoj meri je kod njih zlo prevladalo oni su zbog toga zli…..

Zar sva zla koja su pocinili ljudi nisu dokaz postojanja zlih ljudi…..Ko cini zlo?????
To sto neki cine zlo pod uticajem nekoga ili necega ne opravdava ih i nemoguce je da svi koji cine zlo su ludi ili nesvesni…
Mislim da postoje itekako ljudi koji svesno cine zlo, jer je njihova sustina zla, jer je kod njih prevladalo zlo….A i da nesvesno cine zlo, zbog svoje zle sustine oni su zli.....

Takodje ako se neko bori protiv zla u sebi ,zlih uticaja, moze ga prevladati u toj meri da ono ne dominira njegovom licnoscu…..


Ljudi mogu i pod uticajem zla ( Satane ) ciniti zlo (jer on jeste zao i nagoni ljude da cine zlo), ALI TO IH NIKAKO NE OPRAVDAVA ZA NJIHOVA ZLA DELA, ZA CINJENJE ZLA.
Svaki covek ima mogucnost da IZABERE da li ce CINITI zlo ili dobro.

Postoje zli ljudi, bez obzira da li su pod necijim uticajem… to ih ne opravdava…
Kad kod coveka prevlada zlo on je zao, samo sto je nekada tesko odrediti ko je lud a ko zao, jer nismo sposobni da zavirimo u tudje srce. Postoje ljudi koji ma je zao, sigurno, ali oni ce se zbog toga truditi da ne cine vise zlo, zar ne?
Kao sto postoje oni koji cine dobra dela iz pogresnih motiva da bi ispali dobri, a ko zna sta im je u srcu, tako postoje neki koji cine neka zla dela, sto ih automatski ne karakterise kao zle ljude..... ukoliko njihova sustina nije zla.... ukoliko se pokaju... ukoliko se trude da se ispravljaju i da ne cine vise zlo, ukoliko su svesni da su ucinili zlo… onda ce se i truditi da ga vise  i ne cine…
Da li je nekome zao, pokazatelj je stanje srca, ali zla dela su pokazatelj naginjanja ka zlu...

Ne mislim da je ni jedna grupa ljudi automatski zla ili luda, vec svaki pojedinac je prica za sebe....ljudi su komplikovana bica..... nije jednostavno odrediti…
Takodje oni koju su zavedeni pa cine zlo… samim tim sto cim cine zlo nisu bas dobri??? Zla dela njihova svedoce o njima, bez obzira koliko su zavedeni…. Krvii su za samoobmanu…
Da li je neko zao, pokazatelj je stanje srca, ali zla dela su pokazatelj prisustva zla...

Mozda neki koji cine zlo se mogu opravati pripisujujuci sve to  ludilu ili trenutnoj neuracunljivosti.... ali to sve ne moze proci kod Boga … on zna nasa dela, motive i moze citati scrce i znati nameru … pred njim je sve golo i otkriveno i ne moze proci bez kazne….ukoliko se ustraje u zlu… naravno da Bog prasta ako postoji temelj za to…
Takodje osveta je oblik zla… samo Bog ima pravo na to… a nase je da to cekamo na njega…
Cinjenje zla ne moze proci  olako, jer "sto posejes to ces poznjeti", svima poznat princip i deluje prema zakonu uzroka i posledice.... neizbezan je..

Ne mora neko da bude 100% zao da bi bio zao, vec sam rekla.....
KAD PREVLADA ZLO KOD NEKOGA, U NJEGOVOM SRCU, U NJEGOVOJ NUTRINI, ON JE TADA ZAO COVEK, nije valjda dobar??????
Zlo je sve sto nije dobro, ako idemo suprotnom logikom....
I takodje covek se moze menjati....svoj stav srca, moze postati dobar ili zao ………….
....................
..............

mi proradio komp...

pozz svima

NEZNANJE

Mnogo zla proizilazi iz neznanja… bas na podrucju duhovnosti neznanje moze puno naskoditi i drugima i nama samima…… Mislim na spoznajnu i iskustvenu duhovnost……

Mada mnogi misle da ce biti manje odgovorni ili da nisu odgovorni za ono sto ne znaju pa tako stite svoju svest… sto je naravno pogresno a i lose po njih … a i takve osobe su opasne po okolinu… mogu vam naneti zlo…

A ako stitimo svoju svest ne mozemo duhovno napredovati, ne mozemo dostici nivo ljubavi, sto je takodje oblik greha… Greh je greh, bilo nameran ili nenameran…  odgovorni smo…

Nije moguce biti mudar bez spoznanja… a mudrost je nesto sto nas moze zastititi u zivotu i dati nam pravi zivot ne samo sad vec i u buducnosti…
Zato je bolje i mudrije sakupljati znanje…… jer stalan proces saznavanja istine, deo po deo… vodi do mudrosti … do prave mudrosti… Mislim na Bozansku mudrost koja je superiornija od ljudske… jer nam orkriva pravi smisao i tacnu granicu izmedju dobra i  zla… od cega nam zavisi zivot… vecni zivot…

I potrebno je suociti se sa cinjenicama koje  nam mogu biti otkrivene ukoliko to zelimo … Ukoliko se zelimo suociti sa istinom… Ukoliko je se ne pasimo… Ukoliko je VOLIMO…  

Jer suocili se ili ne, istina je tu … egzistira nezavisno od toga zelimo li je videti… Ukoliko je ne zelimo videti bicemo slepi, iako nam je  na dohvat ruke…

Sve je na nama… Zelimo li je otkriti i shvatiti je… Ako je shvatimo lako cemo se nositi sa njom… i uzivacemo u velicanstvu njene misterije…  Ako je ne razumemo, bice za nas pretnja i bezacemo od nje bojeci se onoga sto ona nosi… ostajuci sopstvenom voljom u tami i strahu, zavaravajuci se nerealnim fantazijama, ucenjiujuci Boga za srecu na koju svi mi imamo pravo… Da, imamo  pravo na srecu, ali zaboravljamo da je mi sami moramo stvoriti… najpre u sebi … i na nacin na koji nam Bog omogucava dajuci nam vodjstvo…

Opiranjem tom vodjstvu, ostajemo u mraku ovog sveta… u  sopstvenim zabludama… koje nas drze u zacaranom krugu neznanja…

Tako da…

neznanje je greh

neznanje je zlo.

DOBROTA - da li se ceni ?

Dobrota je pozitivna osobina, odsustvo zla ili pokvarenosti i izrazava se u delovanju korisnih i dobrih dela prema drugima…
Dobrota ukljucuje milosrdje i istinu…
Dobrota je izraz LJUBAVI…
Mudrost i pravednost su prozete dobrotom ali dobrota ide iznad pravednosti…
Dobrota ima snagu da pokrene coveka da radi ono sto je dobro i korisno za druge…

Dobar covek je pravedan, nepristrasan, iskren i moralno ispravan ali je takodje i topao, osecajan, ima razumevanja, saosecajan je ….On STVARNO brine za ljude.
On trazi nacine i prilike da ispolji ljubaznost i dobrotu i obzirnost i to voljno i zarko pomazuci onima koji su u stvarnoj potrebi. Dobrota je u suprotnosti sa striktnim drzanjem pravila ili stavova koje moze uciniti coveka tvrdim i bezosecajnim….
Dobrota je iznad pravde u tom smislu sto ljudi mogu postovati neciju ispravnosti i diviti se necijoj principijalnosti, ali oni nece biti pokrenuti da se zrtvuju za njega….

Dobar covek je aktivno zainteresovan za druge, radi nesebicno za druge ne ocekujuci nagradu ili specijalan tretman…
Njegovo nesebicno davanje SEBE privlaci SRCA drugih i ono cini da ce te osobe zeleti da ucine nesto za tu osobu….
“Imajte naviku da dajete i ljudi ce vam davati …..”

Mislim da je normalno dobiti nesto ako nesto cinimo …..nije to sebicno ..... Sebicno je ako pre nego sto ucinimo nesto imamo osmisljen plan i nameru da time nesto postignemo u svoju korist da kasnije to iskoristimo za protivuslugu ili za neki nacin precutne ucene..... to je sebicno...... da naplatimo svoje usluge ocekujuci ne samo zahvalnost ..... Zahvalni osmeh..... to je tako prirodno ..... nije to korist ......
Mi imamo svi ego ..... ali ne znaci time da moramo biti egoisticni .... mi ga mozemo svesno kontrolisati... I ukoliko ne nanosimo stetu drugima onda to ni nije sebicno..... Mislim da prava sebicnost mora naneti stetu .... pre ili kasnije....

Dobrota ukljucuje i ISPRAVNE MOTIVE ...... znaci ispravna dela iz ispravnih motiva......
Nije dobrota ako se dobrim delima pokriva losa namera .....

DOBROTA NE OCEKUJE NISTA ZA UZVRAT .... NE OCEKUJE DA BUDE CENJENA.... SAMA JE SEBI CILJ….
(MADA JE TESKO DA MOZE PROCI NEZAPAZENA I DA JE NEKO NECE IPAK CENITI ... HOCE ONAJ KOJI JE PREPOZNA I SHVATI KAO TAKVU....)