Srce,višnje i poljupci


Toga dana brale smo višnje u dvorištu.
Puna činija na stolu i njene spojene male okice u kušanju kiselog ploda.
"A da pravimo kolač od višanja,možda će postati slađe?"upita me Lea.
I tako,nas dve,mala i velika domaćica,umesismo od brašna,jaja,šećera i višanja jednu loptu.
Posule je cimetom.
Smestismo je u rernu.
Dok smo čekale da se ispeče, vadile koštice iz preostalih višanja.
Miris pečenog kolača.Višanja i cimeta.
"Da proverimo da li je pečen kolač?" nestrpljiva je Lea
Kad otvorismo rernu, a iz nje, ona naša lopta, posta jedno veliko crvenkasto srce, a višnje,isplovile po vrhu nadošlog kolača, kao maleni tragovi poljupca od karmina.
"Kuvanje je umetnost ali i riznica iznenađenja", rekoh.
Od tada,Lea sama pravi kolač od višanja,nadajući se svaki put srcu i poljupcima.

Objavio/la mala plava, Apr. 7, 2011 u 17:57 | kategorija: price
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Pošalji komentar

Komentari:
"U majcinom stomaku razgovaraju jos nerodjeni blizanci:

-Verujes li ti u zivot posle rodjenja?

-Pa naravno! Svakome je jasno da postoji zivot posle rodjenja.
... Mi smo ovde samo zato da bi se dovoljno razvili i postali dovoljno snazni,
da bi se pripremili za ono sto nas tek ceka.

-Ma to je glupost! Nikakav zivot posle rodjenja ne postoji,niti moze postojati. Mozes li uopste da zamislis kako bi to moglo izgledati?

- Ne znam bas tacno,ali,verujem da ce tamo biti vise svetlosti i da cemo mozda sami hodati i sami jesti,svojim ustima.

-E,kakva besmislica! Nema sanse da sami hodamo i jedemo! To bi bilo zaista smesno! Pa mi imamo pupcanu vrpcu koja nas hrani.
Znas...moram da ti kazem nesto veoma ozbiljno:
Zivot posle rodjenja ne moze postojati i zbog toga sto je nas zivot-pupcana vrpca-previse kratak.

-A ja sam siguran i da moze i da postoji.
Samo sto ce sve biti malo drugacije nego sto je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

- Ali niko se nikada nije otuda vratio! Zivot se jednostavno zavrsava rodjenjem!
I,uopste,zivot- to je samo ogromno stradanje u tami...

-Ne,ne... Zaista se ne slazem sa tobom. Ja ne znam tacno kako ce nas zivot posle rodjenja izgledati,ali,u svakom slucaju znam da cemo videti mamu i da ce se ona pobrinuti za nas.

-Mamu? ! ? ! Zar ti zaista verujes u mamu?
A gde se to ona nalazi,molim te lepo?

-Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujuci njoj,mi se krecemo,hranimo i zivimo. Bez nje,mi jednostavno ne bi mogli postojati.

-E,to je stvarno besmislica!
Ja nikad nisam video nikakvu mamu i zato je ocito da ona jednostavno ne postoji!

-Ne mogu se nikako sa tim sloziti.
Jer,po nekad,kad sve okolo utihne,ja je cujem kako peva
i osecam kako posmatra ovaj nas svet.
I cvrsto verujem da rodjenje nikako nije kraj,nego tek novi pocetak..."
Nepoznat autor,preuzeto sa interneta

Poslao/la malaplava u 13:34 , Apr. 14, 2011 | Link | |
[ Prethodna strana ] [ Strana 103 od 242 ] [ Sledeća strana ]