Moj mali omaž Miroslav Mika Antić 14.03.1932-24.06.1986.

"Kada mi nedostaješ

mislim tuđe misli

kradem svoje vreme

 provlačim ga

 između oblaka, snova,

 daljine i snega..."

Pitam se, ko je mogao da bude moja inspiracija,moja kapisla ili duhovna hrana?
Ako bih nekoga nezbroj puta citirala,to bi na kraju,uvek bio ti.
Kao da u svakoj tvojoj reči prepoznajem sebe.I svaka me dotiče.
Najdublje.

"Kada poželim

da ti nedostajem

odsanjam pesmu

zatvorim oči

I na kaldrmi zamislim

cvet beli."
I baš, kao što napisah na www.miroslavantic.blogspot.com
:nedostaješ mi Miko...nedostaju tvoje nove pesme,tvoje prosto viđenje komplikovanog, tvoja obična reč obučena u neobičnu rimu...
I nije to samo zbog belog cveta, niti onih lutaka diljem sveta kojima su oči sklopljene kada nema nje,nije ni zbog bezobraznih,dosadnih,ljubavnih ili čarobnih pesama.
Nije.
Ili jeste.
Zbog odluka "jer život je sve nešto iz početka", senki
"hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš" i mostova "svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne.Zato su naše sreće i tuge uvek drugačije istovetne."
Zbog usana, poruka, plavog čuperka,Vojvodine i mora, snova, pajaca, plave zvezde i balada.
I ljubavi.

"Kada te nema

jer tako hoću

zaledim osmeh

u sebi kažem ime

udahnem duboko

i pomislim

tako mi nedostaješ..."

 

Hvala ti Miko.

Objavio/la mala plava, Mar. 14, 2011 u 09:15 | kategorija: price
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar