malaplava

Pitanja
bez odgovora
stavljaju tačku
na pravo mesto

Nije teško
osmehnuti se
i pružiti ruku.
Reći nešto slatko
i šaliti se
na svoj račun.
Nije teško
u dve reči opisati dan.
Svakodnevica.
Lep ili prosečan.
Nije teško...
Teško je znati,
želeti
i biti svoj.
Šamar po šamar,
povlačiš se.
Reč po reč,
i zaćutiš.
Da,zaista ništa nije teško,
da te bar neko
sasluša.

Dajem svoje srce
nakon smrti,
ako bi nekome
ovako ranjeno moglo pomoći!
Svoju krv
vrednu
jer se na sve grupe deli.
Poklanjam
sve svoje
organe
nulta plus krvne grupe.
Neka samo
kažu tim mojim
budućim dušama,
da sam volela nesebično.
Patila bezgranično.
Sanjala intenzivno.
Ljubila neizmerno.

Da im ipak bude jasno,
na vreme,
s kim imaju posla.

"Sreća utiče na sve.Imajte uvek udicu u vodi.Kada to najmanje očekujete,riba će zagristi."
Ovidije, I vek

Legende su čudo.
Čitamo ih, pamtimo, oblikujemo i prepričavamo.
Zbog sreće, uroka ili ispunjenja želja.Ako...
Da,uvek to ako!
Ako biste našli mesto gde se duga dodiruje sa zemljom,našli biste ćup sa zlatom!
A još kad bi pri tom bili goli,sreća i bogatstvo bi vas pratilo do kraja života!Zaista?
I ko čuva taj ćup?Naravno,anđeli!
Ona druga legenda kaže da je duga most ljudske duše i vodi nas do zemlje bogova...Je li?
Duga ima više boja.Sve su vedre.I šarene.
Kao sunčan dan posle kiše.
I sama, duga donosi osmehe,jel da? I divljenje.
Kako onda da ne verujemo u legende.Nije li osmeh najlepše bogatsvo?
I nama je onoga dana duga donela pregršt osmeha.Uz onog zalutalog belog labuda na reci.Sećaš se?
Bio je divan proletnji dan,u gradu na dve reke.
Ukrstile su nam se poruke.Oči su našle onog drugog,ne pitajući za godine.
I sve je bilo tako lako.Anđeoski belo i nevino.
Da li bi goli išli do srca duge?
"Raširi ruke i potrči mi u susret!"
Smejala sam se tvojim šalama i detinjastim očima.Tvoj miris i tvoja nestašna kosa.
I jedna mala rupica na resici uveta gde je nekada stajala minđuša.Hm...
Ko si ? Ko te je doveo?
Duga? Anđeli? Duša bogova?Labud?
Nije ni važno.Važno je da si tu.
I da se sviđaš mom psu.
Znaš,pas prepoznaje anđele.
A ja,za svaki slučaj,uvek po tvom odlasku,pogledam u nebo ne bi li videla dugu...

Da li su nam se misli noćas srele, barem?

…da se zaljubiš
…da šetas pored reke
…da staviš naočare za sunce (i za svaki slučaj poneseš kišobran)
…da kupiš cvet
…da kupiš seme i zasadiš biljku
…da kupiš biljku u busenu koja će uskoro procvetati
…da šetaš gradom i kao slučajno ili namerno sretneš prijatelja i podeliš osmeh
…da nekoga iznenadiš
…da nekoga zagrliš
…da probaš da napraviš cheese cake
…da udomiš psa koji je siroče
…da napraviš veliko spremanje i pokloniš ono što ne nosiš
…da napišeš pesmu
…da “uhvatiš “ dugu fotografskim aparatom
…da promeniš lak na noktima, iz bordo zimske u svetliju prolećnu
…da spakuješ bunde, kapute, jakne, džempere, šalove i rukavice
…da popiješ prvu hladnu nes jer otvaraš sezonu hladnih napitaka
…da pojedeš prvi prolećni sladoled
…da pređeš sa crvenog na belo vino
…da upišeš školu jezika ili školu plesa
…da kreneš na vežbe
…da započnes dijetu (i u to ime napraviš koktel!)
…da odeš na izlet
…da promeniš frizuru
…da opereš kola
...da obučeš omiljene cipele
…da voliš i dalje sve koje si volela...a s proleća uvek nekako jače
…i da se svaki dan osmehneš…jer u proleće možeš sve… 

 i zapamti - jedna lasta ne čini proleće :)

"Kada te nema

jer tako hoću

zaledim osmeh

u sebi kažem ime

udahnem duboko

i pomislim

tako mi nedostaješ..."

Sve pokreće,
misli okreće,
a reči na papir pretače,
pa po glavi obrće
vile,veštice i utvare
one princeze i bezobrazne sestrice
patuljke, prinčeve i sirene.
Sve male i velike životinje
Alisine,čarobnjakove i Ružicine,
i kao vihor
hvata u kolo,
knjige,reči i poeme
drage ( i one druge ljude),
i naravno mene!
Mota, okreće i vrti
sve od boja vrvi
i u krugu nikako da se smiri.
Baja i šapuće,
ko na uspavanku da liče,
sve te bajalice...
(a ovce da broje ne misle)!
One broje želje i snove moje,
u snovima mi pamet sole,
a na javi kao da ne postoje.

P.S.A osećam da postoje!

Čekam te na vratima sna,ogoljene duše od previše bola.

Zapisujem. Analiziram. Sabiram. Oduzimam.Realno sagledavam. Skidam.Stavljam. Planiram. Precrtavam. Pa,dodajem.
Preispitujem. Premotavam film. Ponavljam.Izgovaram. Pa,osećam.
Postavljam pitanja. Pa,odgovaram.
I sve opet iz početka.

na fotografiji stihovi iz pesme "Pesma za nas dvoje" Miroslav Mika Antić

A rekoh ti,

da u životu

treba da radiš

samo što želiš i što te čini

srećnim!

Naučićeš jednom..

Da su ponekad

potrebne te

otužno slatke reči

da začine atmosferu.

I bezgranično ljubljenje,

tek tako

na letnjoj kiši

kao usput...

I da nije baš sve tako

crno i belo

kao što karakterno

oseća i misli

pripadnik tvog

horoskopskog znaka!

I da nije romantika

izašla iz mode

jer nije nikada

ni ulazila.

Ona se podrazumeva.

Naučićeš..

Jednom...

Možda.

Ma,hoćeš!

Veliki si ti dečko!

Copyright: BlogOye!