Lik anđela, očiju sjajnih, ugledao sam tada.

Kao vihor me je milovao pogled tvoj.

Istoga trena poleteti, sa tobom sam hteo.

Za ruku si me uhvatila nežno,

poljupcem svojim krila mi dala.

O kako je lepo dotaknuti  nebo,

nektar sa cveta piti.

Žednom vode sa izvora si dala,

krilima svojim zaštitila me ti si.

Al' vreme učinilo je svoje,

krila moja izdržala nisu.

Gledam u visine pogledom te tražim,

besciljno sad zemljom skitam,

u glavi samo lepe slike postoje,

a ja se samo jedno pitam:

da li ću poleteti više ikad?