Želim još jednom,

u oku tvom da vidim

iskre ljubavi sjaj,

sa usana tvojih reči da čujem:

ljubavi, ljubav mi daj.

Ruke ka tebi da pružim mila,

da dotaknem kožu nežnu k'o svila.

Sa nadom čekam da svane taj dan,

kad Svevišnji će i meni reći:

sine, polako kreni ka svojoj sreći,

plašt satkan od tuge i bola,

polako ti skini ga sada.

Ona je tu blizu, tebi se nada.

Nabaci osmeh na svoje lice,

i vrati se kući ti nežna sanjalice,

ti što znaš lutati između jave i sna,

ja želim da gledam

tvoja nežna oka dva.

I usne da ljubim,

polako i nežno.

Voleti tebe,

sada je neizbežno!